Издвајамо Свет

ШОКАНТНА ИСПОВЕСТ ГРУЗИЈСКИХ СНАЈПЕРИСТА: Посланици Раде пуцали на народ у Кијеву!

Те ноћи негде око пет ујутру чуо сам пуцње. Пашински је поскочио, узео радио-станицу у руке и почео да урла како би се пуцњава зауставила јер још увек није било време. Међутим, већ око пола осам Пашински је наредио свима да се припреме за паљбу. Пуцњава је трајала око 15 минута, након чега су нам рекли да бацимо оружје и напустимо земљу.

Крајем фебруара 2014. године на тргу Мајдан у Кијеву непознати снајперисти убили су 53 човека – 49 демонстраната и четири полицајаца. Иако су лидери опозиције и представници САД и ЕУ за тај инцидент оптужили бившег председника Украјине Виктора Јануковича, до дана данашњег истрага није утврдила ко је одговоран за овај злочин.

Да су за пуцњаву на Мајдану одговорни грузијски снајперисти први пут је рекао бивши командант елитног одреда грузијске војске „Аваз“, генерал Тристан Цителашвили, који је учествовао у ратовима у Абхазији и у петодневном Руско-грузијском рату и који је био велики непријатељ тадашњег председника Грузије Михаила Сакашвилија.

„О томе да су на Мајдану пуцали Грузинци знао сам још те 2014. године. Неколицина су били баш моји војници. Неколицина се још увек се налазе на територији Украјине, учествују у борбеним операцијама, док су се остали вратили. Дуго су ћутали о свему, бојали се да проговоре, док се поједини и данас плаше за своје животе“, прича Цителашвили.

Један од тих снајпериста о којима говори Цителашвили је Коба Нергадзе – припадник грузијске војске, који је од 2003. до 2004. учествовао у специјалним операцијама на граници између Грузије и Јужне Осетије, како каже, борећи се против шверцера, али и против самих Осетинаца, након чега се повукао из војске и наставио службу у Министарству одбране Гурзије.

Тајна служба безбедности Грузије

Како објашњава Нергадзе, почетком 2007. године Указом Сакашвилија формирана је тајна служба безбедности при Министарству одбране, у коју су примани бивши војници и полицајци и они који су раније осуђивани. Коби Нергадзе је испричао да је примљен захваљујући познанству са Почидзеом Зурабом. Званично, ова служба се бавила обезбеђењем митинга у Тбилисију, како се не би сукобиле Сакашвилијеве присталице и противници. Како се наводи, било им је дозвољено да носе пиштољ „макаров“. Током дежурства су им давали аутоматско оружје. У догађајима 2008. Нергадзе није учествовао — учио је језик у Грчкој и Немачкој.

У овом центру су се обучавали представници Украјине и Балтика, док су им инструктори били британски војници.

„Обучавали су нас како да се понашамо на митинзима: како да прикупљамо информације, организујемо људе, вршимо провокације. Обучавали су нас да у случају потребе организујемо митинге за власт или против ње, у зависности од налога. Осим тога, он се пријављивао и за обуку у сличним центрима у Литванији у Виљнусу лета 2013. године“, испричао је Нергадзе.

У Центру је било петнаесторо људи словенске националности, који су говорили украјинским језиком, старости око 30-35 година. Обука се водила на енглеском језику. На челу ове групе био је Мамук Мамулашвили, који је био званично саветник министра одбране и Сакашвилијево поверљиво лице.

„У децембру 2013. године све припаднике службе Мамулашвили је окупио и објавио да треба хитно ићи у Украјину у помоћ демонстрантима. То је било наређење“, додао је он.

Он нам је дао 10.000 долара и обећао још 50.000 по повратку, прецизира наш саговорник.

„У Украјину сам ушао под именом Георгиј Карусанидзе, смештени смо били у улици Ушински и сваки дан смо на посао ишли пешице до Мајдана. Задатак нам је био да чувамо мир, да одржавамо дисциплину, али и да раздвајамо провокаторе од припадника владајуће структуре“, испричао је Нергадзе.

Донели нам пушке за „одбрану“

Пет дана пред дешавање, 15. фебруара, наставља он, њега и његове колеге, међу којима је био још један грузијски војник Александар Ревазишвили, позвали су да дођу у хотел „Украјина“, који су демонстранти окупирали. „На трећем спрату у једној соби чекали су нас Андреј Парубиј, ултрадесничарски украјински политичар и Сергеј Пашински, посланик Врховне раде. ’Потребно је помоћи братском народу, ускоро ћемо имати задатак за вас‘, рекао је тада Парубиј, али никакве детаље није изнео. У то време већ сам код појединих демонстраната видео оружје, неки су имали пиштоље, а неки и пушке“, наводи Нергадзе.

Неколико дана касније, односно дан уочи инцидента, у хотел су поново дошли Пашански и још неколико људи носећи велике кофере у којима су били карабини „СКС“, аутоматске пушке „калашњиков“ калибра 7,62 милиметара, као и још једна пушка „СВД“. Према речима Нергадзеа, Пашински је том приликом рекао да је оружје потребно за одбрану, иако је на питање од чега ће се грузијски војници бранити украјински посланик немо изашао из собе.

Како тврди, након што је Пашински отишао, реч је наставио да води Мамулашвили, који је такође био присутан, рекавши да се ради о посебном задатку за грузијске војнике, са циљем да направе хаос на Мајдану уз употребу оружја на све окупљене циљеве, било да је реч о демонстрантима или припадницима безбедносних служби. Међу присутнима, прецизира, био је и Владимир Парасјук, руководилац једне ћелије Мајдана, који је потом постао један од команданата 4. рода батаљона „Дњепар“ и посланик Врховне раде.

Пашински лично бирао позиције снајпериста

Колега Нергадзеа, такође грузијски војник, Александар Ревазишвили, за Спутњик каже да се са Пашинским те вечери лично консултовао где да снајпери буду позиционирани, као и да је неопходно то учинити што пре јер се из дана у дан могла очекивати акција тадашње јединице украјинске безбедносне службе „Беркут“, са циљем да се растерају демонстранти.

„Те ноћи негде око пет сати ујутру чуо сам пуцње. Пашински је истог часа поскочио, узео токи-воки у руке и почео да урла да се пуцњава обустави јер још увек није наступило време за то. Пуцњава је истог часа прекинута. Међутим, већ око пола осам ујутру Пашински нам је свима наредио да се припремимо за паљбу. Како је рекао, по два-три пуцња и одмах мењати позицију. Пуцњава је трајала око петнаесет минута, након чега су нам рекли да бацимо оружје и напустимо зграду“, објаснио је Ревазишвили.

Одмах након пуцњаве, Ревазишвили се вратио на Мајдан, а како каже, демонстранти су били озлојеђени мислећи да су на њих пуцали припадници „Беркута“. „Било је и оних који су мислили да су пуцали ’њихови‘, односно сами демонстранти. Тада сам разумео да све ово може веома лоше да се заврши, да сам упао у веома лошу причу, да ме могу растрзати ако се било шта од овог сазна. Одмах сам схватио да морам да одем. Узео сам такси и отишао на аеродром“, завршава причу Ревазишвили.

Нергадзе прича да је рано ујутру 20. фебруара кренула пуцњава, као и да је то изводила група Мамулашвилија из прозора собе са трећег спрата хотела „Украјина“. „Пуцали су у паровима. Након што би испалили неколико хитаца, премештали би се у другу просторију и одатле такође пуцали. Чим су наредили прекид ватрен, наредили су нам да одемо. Истог тог дана сам одлетелео за Тбилиси.

Обећани новац, како тврди бивши официр грузијске војске, није добио, и додаје да се дан данас због тога прибојава могуће освете од стране „бивших колега“. Иначе, и Коба Нергадзе и Александар Ревазишвили потврдили су Спутњику да су спремни своје исказе лично да саопште и украјинском суду како би се разјаснио инцидент са убиством цивила на Мајдану.

 

 

Извор: rs.sputniknews.com

Loading...