Издвајамо Православље

СУТРА СУ ЛЕТЊЕ ЗАДУШНИЦЕ: Ево шта нипошто не смете да заборавите, а није одлазак на гробље..

Паљење свећа (фото:ЈуТјуб)

Задушнице су дан посвећен упокојенима, па треба отићи на службу у цркву, обићи гробове, прелити их вином, уредити и окитити цвећем и упалити свеће.

Уобичајено је да се на задушнице држи Литургија, на којој свештеник прелива вином донешено жито (кољиво), а после службе се одлази на гробља, где се пале свеће, а свештеници обилазе и каде гробове.

Они који нису у могућности да оду на гробља због удаљености, треба да оду до најближег храма и да ту обаве помен за своје упокојене.

Пошто је то дан када се посебно обраћа пажња на делење милостиње, обавезно се сваком просјаку кога сретнемо, удели милостиња и да део хране коју смо понели са собом.

Оне увек падају у суботу.

Познате и као летње задушнице, увек су у суботу пред Духове, Силазак Светог Духа. Тога дана врши се помен „од века усопшим благочастивим Хришћанима, оцима и браћи нашој“. И ове суботе Црква се моли за све оне који су побожно уснули у пустињи, градовима, на мору, на земљи, на сваком месту и набраја цареве, свештенике, архијереје, монахе и све у сваком свенародном узрасту од Адама до данас.

Погача за овај дан може се правити с квасцем или без квасца. Без квасца се прави тако што се на даску за мешење изручи 1-2 килограма просејаног брашна, посоли се и замеси водом у којој је растворено мало соде бикарбоне. Затим се погача меси и што се дуже меси биће укуснија. Када по тесту почну да избијају мехури, значи да је довољно измешено. Тесто треба да је што тврђе, тј. са што мање воде. Умешена погача развије се оклагијом у дебљини од 3-4 прста, избоде виљушком, стави се на врелу ринглу, са једне и друге стране да се мало запече, а затим се стави у пећницу и пече на тихој ватри док се сасвим не испече.

Погача је још боља ако се пече у црепуљи. Ако се погача прави мрсна, онда се у тесто ставља комад масти, два-три цела јајета, а меси се као што је већ описано. Ако би се правила са квасцем, а замесила млеком, била би још укуснија, али то није погача за задушнице већ за све друге прилике.

Обичај је у народу да се ο задушницама, као и ο парастосима, износе многа јела. Веровање је, да та изнесена јела треба да се разделе сиротињи и уопште свима који се ту затекну, за покој душе умрлога. Обично се износи погача, жито, вино, као и друга јела.

Опште задушнице се покојницима дају по истеку године дана од смрти. У току читаве недеље служе се разна јела и пића и лепо прича ο покојницима. У Србији је обичај да се за сваког мушког покојника припрема мали хлеб – бабурица у облику равнокраког крста, а за женски род округао, без кракова. Оба имају утиснуто „слово“ (поскурицу) од дрвеног печата.

 

Извор: Телеграф

Loading...