Обољевање и умирање од вируса западног Нила очекује се до почетка октобра, због чега је важно заштитити се од убода комараца, који преносе ову болест, упозоравају стручњаци.
Двоје пацијената оболелих од вируса Западног Нила опорављају се на Клиници за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, и њихово стање је стабилно. Реч је о старијим особама, које имају више од 60 година, а ако опоравак буде текао по плану, постоји могућност да већ у понедељак буду пуштене на кућно лечење.
На основу података које има Институт за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“, на територији Србије у овој сезони регистровано је седам случаја обољевања од грознице Западног Нила, док је једна 84-годишња жена, која је имала и додатне хроничне болести, преминула од последица вируса. За сада се зна да је шесторо људи пријављено да је оболело у Београду, а једна особа у Колубарском округу.
Проф. др Зоран Радовановић, епидемиолог, наглашава да сезона оболевања од овог вируса није прошла и да се може очекивати још оболелих и преминулих до краја септембра или почетка октобра.
– Инкубација траје два до шест дана, а некад и дуже. Али битно је да више нема времена да се вирус захукта. У Србији, од 2012. када је набављена неопходна опрема за то, можемо да проверимо да ли пацијент има вирус. Од тада до данас, епидемијске године су биле 2013. и 2018. На срећу, ова година ће проћи без епидемије овог обољења – рекао је др Радовановић.
Први случај обољевања од смртоносне грознице, коју преносе комарци, у Србији је ове године регистрован 3. августа, а до 22. августа у земљама Европске уније регистровано је чак 117 оболелих. Грозница западног Нила јесте сезонско обољење, које је највише заступљено у периоду највеће активности комараца.
Према досадашњим искуствима, први оболели се региструју углавном у другој половини јула, а највећи број оболелих се пријављује током августа. У „Батуту“ подсећају да већина људи, чак 80 одсто инфицираних вирусом западног Нила, нема никакве симптоме и знаке, да код мањег процента заражених, приближно 20 одсто, симптоми подсећају на обољење слично грипу, док мање од један одсто добије асептични менингитис или енцефалитис, који захтева хоспитализацију.
Вирусно обољење преноси се убодом зараженог комарца, а главни преносилац је „цулеx пипиенс“, врста која је одомаћена код нас. Главни резервоар су различите врсте птица, у којима се вирус одржава, док је човек случајни, такозвани слепи домаћин.
Симптоми
Симптоми су главобоља, укочен врат, дезоријентисаност, кома, тремори, конвулзије, слабост мишића и парализа. Након прележаних инфекција може доћи до развоја дуготрајних последица као што су умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија. Смртност је већа код старијих особа, нарочито оних изнад 75 година.
Да би се смањио ризик од заразе стручњаци препоручују употребу репелената, ношење одеће дугих рукава и ногавица светлих боја, као и избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и зору.
Требало би користити заштитне мреже на прозорима, вратима и око кревета, и боравити у климатизованим просторијама. Најмање једном недељно требало би испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и вводу за кућне љубимвце, из канти, буради и лименки.
Извор: Ало.рс/ Политика
