loading...
Србија

Давутоглу и његови пусти снови,Османска империја је прошлост и неће се обновити!

Пише: Душан Марић

Само четири дана након што су руже из Добровољачке улице, остављене на мјесту гдје је сарајевска алаша 3. маја 1992. године убила више од четрдесет војника и официра ЈНА, бачене у контејнер српски народ и Република Српска доживјели су нову провокацију џихадиста.

Само што овај пут мјесто провокације није било Сарајево него Бањалука, а главни актер није била фукара из главног града БиХ, него фукара из главног града Турске. Са дипломатским статусом.

Турски премијер Давутоглу је злоупотријебио српско гостопримиство и свој долазак на отварање џамије Ферхадије, коју је својевремено подигао Србин Ферхат паша Соколовић, искористио да још једном јавно пропагира великотурске снове и понови своја трабуњања о ратном злочинцу Алији Изетбеговићу.

Док су сви остали говорници, међу њима и Бакир Изетбеговић, обраћали окупљеним грађанима и бираним ријечима говорили о помирењу и будућности, турски премијер се обраћао мртвом Изетбеговићу. Из тог разговора живог и наизглед нормалног Давутоглуа са својим мртвим ахбабом сазнали смо да се Алија налази у рају. Јер је био велики хуманиста. Трабуњање је завршио поруком да је БиХ јединствена, баш онако како је то Изетбеговић желио.

Док сам га слушао покушавао сам да нађем неко рационално објашњење овог вербалног терористичког напада, који је други дан Ђурђевдана извршен на Бањалуку и Српску. Да ли је то народна пословица „нико тако ко Турчин не лаже“? Помислио сам и на ракију. Да га прије доласка у Ферхадију, Додик није свратио у неку кафану. Гдје је Давутоглу, онако с ногу, ексирао пет-шест коњака. Мада, опет, вјерујем да ни Миле не залази са сваким у кафану.

Или је Турчин толико исфрустриран због чињеница да Срби у БиХ немају статус раје, да Република Српска постоји и да он у Бањалуку не би могао ни да привири да му то није дозволила Влада Републике Српске, па није могао да се контролише, заборављајући све манире дипломатског понашања.

Што се Изетбеговићевог хуманизма тиче, он је хуманиста био таман колико је то био било који други исламски терориста. Кад премијер Турске дође у Бањалуку и назове га хуманистом, то је исто као да предсједник Бјелорусије Александар Лукашенко дође у Њујорк и на мјесту гдје се некад налазио Свјетски трговачки центар свечано изјави да је Осама бин Ладен био борац за људска права. Оне који мисле да претјерујем, подсјећам да је Изетбеговић први почео да убија своје, вођа Ал Каиде је само усавршио и проширио занат.

Први предсједник вишестраначке БиХ је био хуманиста отприлике колико су то убице из Исламске државе. Који, уз помоћ Давутоглуа, широм несрећне Сирије и Ирака у пракси показују како изгледа држава из Алијине Исламске декларације. Таман колико су то били муџахедини које је он постројавао у Зеници, да би их мотивисао да са још већим еланом одсјецају главе заробљених српских војника и цивила. Или колико су то били његови пајташи Мушан Топаловић Цацо и Исмет Бајрамовић Ћело, док су по сарајевским солитерима клали голоруки српски народ.

Из тих разлога, неуспјелом творцу прве исламске џамахирије у Европи, због чијег шизофреног сна је погинуло више од 100.000, обогаљено више од 300.000, а више од 2.000.000 људи из свог дома протјерано у туђину, писма на оном свијету стижу само ако је у њиховој адреси задња пошта пакао.

А БиХ, „какву је желио Изетбеговић“ постоји таман толико колико постоји и сам Изетбеговић. И она је рахметли. Таква ће и да остане.

(ПрессРС)