Русија

Русија: Сједињене државе да се не мешају о референдуму Јужне Осетије

Избори на референдуму (фото илустрација: СРБИЈА ЈАВЉА)

Сједињене Државе успротивиле су се уласку Јужне Осетије у састав Русије, након што су власти те земље најавиле референдум о том питању. Москва поручује да мишљење САД у овом случају „нема никаквог значаја“.

Loading...

Председник Леонид Тибилов је још јесенас обнародовао своју намеру да се одржи референдум о уласку Јужне Осетије у састав Русије. Тада је присаједињење Русији назвао „дугогодишњим сном народа Јужне Осетије“.

Ове недеље је и саопштено да ће референдум бити спроведен идуће године, одмах после председничких избора, а да је одлука донета „руководећи се дугорочним интересима јужноосетијског народа и жељом да се осигура безбедност политичке ситуације у Републици“.

Међутим, одлука представника Јужне Осетије није по вољи Вашингтона. САД се још нису опоравиле од шока изазваног одлуком кримског народа да се полуострво врати у састав Русије, а већ сада и друге земље и народи иступају са истом жељом и намером. То сазнање ствара нелагодност у Вашингтону.

„Наша позиција о Грузији је јасна — ми подржавамо територијалну целовитост и суверенитет Грузије, која укључује у себе Јужну Осетију. Тако да ми не прихватамо било какве покушаје Јужне Осетије да се отцепи или прогласи свој суверенитет. Ми то не подржавамо“, изјавио је представник Стејт Департмента Марк Тонер, а исти став имају и у НАТО-у.

Председник Комитета Државне думе Русије за међународне односе Алексеј Пушков поручио је Вашингтону да Москва по том питању не мари за став САД.

„Сједињене Државе не подржавају идеју референдума о уласку Јужне Осетије у састав Русије. То је оно када мишљење САД нема никаквог значаја“, прокоментарисао је Пушков на Твитеру.

Шта ће Кремљу Јужна Осетија?

Званична Москва се према осетијском референдуму односи прилично „резервисано“. Руски председник Владимир Путин прошлог месеца је изјавио да се у Кремљу „то питање не разматра“, али је истовремено додао и да се не противи жељи народа Јужне Осетије да спроведе референдум.

Било је планирано да референдум будем одржан ове године, али је одложен за идућу годину.

Политиколози оцењују да би у таквој ситуацији, када су односи Русије и Запада већ прилично затегнути, референдум био „превише политизован“, а да Москви данас то није потребно.

Међутим, председник Јужне Осетије Леонид Тибилов сматра да су тамошње власти пронашле метод који ће заштити Русију од још једне „политичке хистерије“ Запада.

„Помоћу референдума — законског права грађана да изразе своју вољу — ми ослобађамо Русију од политичких ризика, који би могли да искрсну уколико би Јужна Осетија директно ушла у њен састав“, рекао је Тибилов.

Свима је већ сада јасно да се руске власти неће на брзину изјашњавати о том питању. Москви се нигде не жури.

Експерти се слажу у оцени да са становишта руских интереса статус Јужне Осетије какав је сада у потпуности задовољава Москву — Русији нису потребна територијална проширења, а свакако не би требало прецењивати стратешки, војни и привредни значај малене Јужне Осетије за Русију.

Међутим, има и оних који упозоравају да би након присаједињења Крима понављање истог сценарија у Јужној Осетији могло да изазове наглу дестабилизацију ситуације у региону и веома негативну реакцију међународне заједнице.

У Тбилисију кажу да би референдум о прикључењу Русији био противан међународном праву и да спада у руску политику „пузајућих анексија“.

Осетини забринути због Грузије и НАТО

Осетијске власти су забринуте због учесталих заједничких вежби НАТО-а и Грузије у тој земљи и сматрају их претњом по безбедност у региону. Они су такође уверени да војне амбиције Тбилисија нису ишчезле.

Са друге стране, прича о референдуму изазвала је нервозу у Грузији, а разговори на ту тему су појачали и напетости пред самит НАТО-а у Варшави, који ће бити одржан у јуну. Тбилиси се нада да ће тај догађај бити још један корак ка чланству земље у НАТО-у.

Међутим, стручњаци подсећају да Грузију просто не могу да приме у НАТО, јер је то у супротности са Уставом организације — Алијанса не може да прими у свој састав земљу која има територијални конфликт.

Осим тога, експерти сматрају да су дебате о проширењу НАТО-а у Грузији само још једна „полуга притиска на Русију“, као „инструмент одвраћања“.

Јужна Осетија је након распада Совјетског Савеза, заједно са Абхазијом, прогласила независност од Грузије.

Још 1992. се већина становника изјаснила за уједињење са Русијом. Грађанима су била постављена два питања — да ли се слажете да Република буде независна и да ли се слажете са одлуком руководства о присаједињењу Русији? Излазност је била фантастична — 97 одсто грађана је изашло на биралишта, а на оба питања позитивно је одговорило чак 99,9 одсто гласача.

Међутим, Грузија је, уз помоћ Америке, покушала војним путем да поврати тај регион са 50.000 становника у августу 2008. године, што је пропало након војне интервенције Москве.

Након тога, Русија је признала суверенитет бивших аутономних области и наставила је да финансијски помаже Јужну Осетију. Само ове године Москва је издвојила 8,2 милијарде рубаља за подршку тој земљи.

Јужну Осетију као независну државу, осим Русије, признале су и Никарагва, Науру, Венецуела и Тувалу, док је међународне организације попут УН-а и ОЕБС-а, као и земље Запада сматрају делом Грузије.

Своју жељу да буду Руси становници Републике индиректно су потврдили и на референдуму 2011. године, када су се изјашњавали о томе да ли би руски језик требало да добије статус државног језика — 83,5 одсто људи је одговорило потврдно.

Извор: rs.sputniknews.com

Loading...
loading...
loading...