Русија

САД увалиле врућ кромпир Румунима: Руске нуклеарне ракете окренуте ка Румунији

Вежба руске војске (фото:Јутјуб)

Амерички противракетни штит у Европи биће активиран данас, готово деценију након што је Вашингтон предложио НАТО-у заштиту од иранских ракета, те упркос томе што Руси упозоравају да се ради о претњи миру у централној Европи.

Loading...

У јеку напетости између Русије и Запада, амерички и НАТО званичници у удаљеној ваздухопловној бази Девеселу у Румунији прогласиће противракетни штит оперативним. Догађа се то након година планирања, милијарди утрошених долара и неуспелог уверавања Руса да се штит неће користити против Москве.

Све кључне компоненте, укључујући и ракете, биле су постављене у румунској бази у децембру 2015. али још нису биле у потпуности интегрисане у систем НАТО-а за обрану од балистичких ракета.

“Сада имамо моћ да заштитимо НАТО у Европи”, рекао је Роберт Бел, изасланик америчког министра одбране Еша Картера у НАТО-у.

“Иранци постају све јачи и морамо размишљати унапред. То није усмерено према Русији”, рекао је новинарима, додајући како ће систем ускоро бити стављен под контролу НАТО-а.

Наиме, Румунија је маја 2011 потписала споразума са Вашингтоном Споразум о размештању на територији Румуније дела америчког антиракетног штита у Европи. За то је предвиђеним споразумом одређена војна база « Девеселу», која је изграђена 1952 године, када су у њој били стационирани ловци миг 15,19 и 21. База је са својих 100 пилота била активна све до 1999 године док је била укључена у ПВО заштиту Румуније. Тек 2002 године румунске власти су одлучили да буде база затворена.

Међутим у циљу приступања НАТО пакту Румуни су одлучили да ову базу уступе Американцима, а како је тада објаснио бивши румунски председник Трајан Басеску у Девеселу ће бити стациониран батаљон од 600 америчких војника, док ће над базом команду имати високи официр румунске армије.

База се иначе простире на 175 хектара, а у њој ће бити постављане три батерије, односно 24 ракете пресретача стандард СМ-3 типа блок 1Б. Одржавање и смештај, као и монтирање ракета сносе САД у оквиру постављења антиракетног штита.

Зашто су Американци одабрали баш ову базу?

Девеселу је изабран јер представља идеалну локацију, налази се на нешто више 500 километара од руске флоте у Црном Мору и под лупом држи јужни део Русије. За поређење база Мороног у Пољској налази се на мање од 100 километара од главне базе руске Балтичке флоте у енклави Каљинград. Наиме она лежи и на мање 100 километара северно од Бугарске границе и на око 428 југоисточно од Београда, а 350 км ваздушном линијом.

Осим базе Девеселу, Румуни су САД уступили на коришћење луку Констанцу и оближињи аеродром « Когалиначеу за транзит војске и технике за Блиски исток.

Оружане снаге САД 2004 су одлучиле да у склопу трансформације оружаних снага затворе скоро половину од 589 војних база у Европи. Стручњаци НАТО нагласак посебно после Украјинске кризе 2014 и конфронтације са Русијом нагласак нису дали на класичним војним базама, већ на такозваним « пунктовима заједничке безбедности», који би требали бити размештени у првом реду у земљама око Црног Мора, у новим чланицама НАТО Румунији и Бугарској, као и земљама које се граниче или се налазе у близини граница Русије, као што су балтичке државе и Пољска.

САД ће у петак у Пољској кренути са изградњом другог таквог положаја који би требало да буде готов до 2018. и који ће НАТО-у, уз радаре и бродове на Средоземљу, дати трајни и непрекидни штит.

Русија са незадовољством гледа на такву демонстрацију снага свог хладноратовског ривала у некад комунистичкој источној Европи у којој је раније била утицајна. Москва сматра како их НАТО покушава окружити близу стратешки важног Црног мора, седишту руске флоте у којем Савез планира појачати патроле.

Активирање штита долази у време док НАТО јача своје снаге у Пољској и на Балтику, поучен искуством руске анексије Крима из 2014. године, чему Русија одговара јачањем својих западних и јужних бокова с три нове дивизије.
Упркос америчким уверавањима, Кремљ сматра како је прави циљ противракетног штита неутралисање нуклеарног арсенала Москве довољно дуго у случају међусобног рата у којем би САД први извео напад. У Москви око тога немају дилему. То је за њих ракетно-нуклеарно опкољавање Русије. За Москву то није никакав одбрамбени „штит“ , већ офанзивни амерички „мач“.

Штит се ослања на радаре који региструју лансирање ракета у свемир. Сензори затим мере путању ракете а противракетни пројектили пресрећу и уништавају циљ у свемиру, пре него што се врати у Земљину атмосферу, што се може учинити с бродова и копнених база.

У Москви око тога немају уопште дилему. То је за њих ракетно-нуклеарно опкољавање Русије. За Москву то није никакав одбрамбени „штит“ , већ офанзивни амерички „мач“.

Извор:Интермагазин

Loading...
loading...
loading...