Издвајамо Русија

ПУТИН ПОСЛЕДЊИ ПУТ УПОЗОРАВА: Председник Русије позвао на уједињење у Санкт Петербургу ! (ВИДЕО)

Глобални економски изазови захтевају конкретне акције с циљем достизања одрживог раста, пише у поздравном говору руског председника Владимира Путина.

Реч је о говору упућеном учесницима, организаторима и гостима предстојећег Међународног економског форума у Санкт Петербургу (СПИЕФ).

„Глобална економија је све више угрожена политичким и социјалним факторима, и изазови са којима је суочена глобална заједница захтевају конкретне акције с циљем достизања одрживог и уравнотеженог раста“, наводи се у припремљеном говору Путина постављеном на званичној интернет страници Форума, преноси руска агенција Тас с.

Од кључног значаја је да, како се додаје у говору, владе у свету заједно раде на тражењу додатних покретача развоја.

„Морамо потпуније да искористимо индустријске, научне, технолошке и иновативне потенцијале наших нација. Морамо брже да реагујемо на мењање тражње на тржишту и на будућу трансформацију глобалног технолошког окружења“, пише у Путиновој поруци.

Предстојећи форум у Санкт Петербургу ће, како је оценио, омогућити израду препорука за побољшање стања руске и светске економије.

„Чврсто сам уверен да ће препоруке и уговори израђени за време Форума помоћи економском опоравку Русије и светске економије, као и да ће довести до узајамно корисних дугорочних пројеката“, написао је Путин.

Међународни економски форум у Санкт Петербургу, који ће бити одржан од 16. до 18. јуна, како се наводи на званичној интернет страници форума, окупиће представнике пословне заједнице и влада земаља-чланица Групе 20, као и лидере релевантних међународних институција.

Учесници скупа, међу којима је и генерални секретар Уједињених нација Бан Ки-Мун и председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, разматраће теме с дневног реда радне групе Бизнис 20 (Б20) и препоруке лидера Г20 о питањима повећања финансија, трговине и инвестиција – што су кључни приоритети и за Г20 и Б20.

Поред осталог, биће речи о мерама које треба да обезбеде ефикаснију регулативу и интернационализацију финансијских тржишта, као и раст глобалних инвестиција, о обезбеђивању модерног, ефикаснијег међународног система трговине, о спровођењу Споразума о трговинским олакшицама, о рационалном распоређивању средстава како би се побољшао успорени глобални опоравак и додатно стимулисао привредни раст у посткризном периоду.

Последње упозорење

Током Хладног рата у САД је постојало више стотина стручњака које су називали „кремљолози“.

Они су темељно анализирали саопштења и стратегије совјетских органа, али су закључци о правцима унутрашње и спољне политике Москве често извлачени и на основу многих других ствари: ко седи у првом реду на неком важном скупу, којим редоследом излазе совјетски функционери из авиона током званичних посета или где се налази чија канцеларија у Кремљу.

За разлику од америчке политике која је практична и није оптерећена протоколом, руска се упорно држи традиционалног приступа и по томе је много ближа источњачким империјалним стандардима (Кина је у својој дугој историји ове процедуре разрадила до невероватног нивоа, па никаквих импровизација једноставно нема). Због тога изјаве челних људи најчешће треба сагледавати из ширег контекста.

У Србији се заталасало када је Владимир Путин нагласио како изражава наду да ће, ма како изгледала будућа Влада Србије, у њој заслужено место имати људи који су озбиљну пажњу уложили у развој односа Русије и Србије. Реагујући на „прву лопту“, многи су одмах пожурили с питањем: ко су руски људи у Београду? На погрешно питање не може се дати тачан одговор. Зато – не треба тражити „руске људе“. Изненадна посета Александра Вучића Москви, непосредно пред избор нове владе, указује да ће се висок ниво односа између две земље одржати. Биће ту разних изазова и недоумица, могуће је и несугласица, али ако ништа друго, достигнути степен сарадње неће бити угрожен. У политици је гарант таквог споразума онај са ким се договара, што је у овом случају, са српске стране Вучић. Дакле, руска страна није имала претераних разлога да са овом реченицом излази у јавност ако су се са будућим српским премијером договорили око неких начелних питања.

Чему онда порука Путина? Ова порука није послата Београду, већ пре свега Вашингтону и Бриселу. Предалеко се отишло у политичком инжењерингу и правном насиљу, не само на Балкану. Угуравање Црне Горе у НАТО и милитаризација три балтичке државе су очигледно капи које су прелиле чашу. Путин то више неће толерисати, и ово је вероватно његово последње упозорење. Или ће се између великих сила играти утакмица према неким правилима, или ће и Русија користити истоветне механизме као и САД да заштити своје интересе.

Дакле, неприкривено прављење политичких партија по другим земљама, њихово финансирање, уз пратећи НВО сектор и медијску инфраструктуру. Ко зна, можда и уз организовање „обојених револуција“. Путин је искористио састанак са Вучићем да пошаље једноставну поруку Западу: или се вратите за преговарачки сто (Мински процес је замрзнут, тражење решења за Сирију у ћорсокаку, а отварају се нова жаришта у Централној Азији), или ћемо и ми почети да се понашамо другачије (па ће се инсталирати политичка руководства која ће доносити одлуке без обзира на вољу народа).

Скоро истоветно је наступао и током 2007, када је упозоравао САД и ЕУ да не улазе у „косовску авантуру“. Гледајући из данашње перспективе, његов чувени говор из Минхена је заправо најавио да ће Русија бранити своје интересе истим механизмима као и западне земље. Ако једно правило не важи на Балкану, зашто би онда важило на Кавказу? Када може Косово, могу и Јужна Осетија и Абхазија! Остаје да се види како ће његова нова порука бити схваћена на Западу. У овом тренутку се чини да одговор у великој мери зависи од исхода наредних председничких избора у САД. У зависности од тога ко победи, таква ће бити и реакција.

И таква ће бити и регионална безбедност на Балкану. Путин брани интересе Русије и више не намерава да зажмури на било који корак Запада (последњи пут је зажмурио 2011. на резолуцију СБ УН о Либији). Према томе, или ће се САД и ЕУ са њим договарати око дефинисања нових правила игре, или ћемо присуствовати репризи неких дешавања из хладноратовских времена. Само, за разлику од тог периода, када је „морална одговорност“ за могућу дестабилизацију источне Европе била на Москви, сада је у тој улози Вашингтон.

 

Извор: Б92/Танјуг/ Новости

Loading...
loading...
Loading...