Издвајамо Русија

ПУТИНОВ НАЧИН ГОВОРА: Ево како тајним сигналима показује своју моћ…

Уместо да 20. јуна прати фудбалску утакмицу између Русије и Велса, руски председник Владимир Путин је посетио филмски студио Ленфилм, што се наизглед чини као слобода избора, али у ствари представља важан политички потез.

Loading...

Тиме је председник дао до знања да руски фудбалски тим не треба да очекује подршку коју је до сада имао и да ће руски талентовани режисери и глумци убудуће добити више пажње од своје државе.

Вест о томе је истакао председников портпарол Дмитриј Песков, рекавши да је студио Ленфилм посао који је знатно уноснији од руског фудбала.

Ово је само још један у низу наизглед неполитичких потеза Владимира Путина који је заправо и те како политичан.

На 71. годишњицу победе у Великом патриотском рату, руски председник није обратио пажњу на две државе које су некада биле део СССР-а: Украјину и Грузију. Петро Порошенко и Ђорђи Маргвелашвили нису добили званичне поздраве од Русије. Штавише, Путин је у званичном обраћању навео да се празник слави са лидерима Азербејџана, Јерменије, Белорусије, Казахстана, Киргистана, Молдавије, Таџикистана, Туркменистана, Узбекистана, Абхазије и Јужне Осетије, али и са „грађанима Грузије и Украјине“.

Овај гест је убио две муве једним ударцем. Руси су с једне стране показали да неће толерисати никакве политичке провокације, али и дали до знања да желе добре односе са држављанима бивших совјетских република независно од деловања њихових лидера.

Затим се треба сетити џентлменског потеза председника Путина на АПЕЦ самиту 2014. године. Руски председник је ухватио жену кинеског лидера Сија Ђинпинга за рамена, шокирајући медије и кинеске дипломате.

Кинеска култура не обухвата додиривање особа на званичном нивоу. Ситуација је прво изгледала јако лоше. Си Ђинпинг је разговарао са Бараком Обамом док је Путин прекршио важно неписано правило „не додируј другог дипломату својим рукама“. Међутим, Путинов портпарол је рекао да такав потез нема никакве везе са традицијом и да је то сасвим нормалан гест који се могао очекивати од било кога.

Иако је Путинов гест био веома опасан на дипломатском нивоу, он је био пун политичког значења. Руски председник је заобилазећи стереотипе културе дао кинеском лидеру до знања да „не може да седи на две столице и да сарађује и са Американцима и са Русима ако жели да остане у добрим односима са Русијом“. Неки су то схватили, а неки и нису.

На том самиту АПЕЦ-а су сви пратили развој руско-америчких односа. Медији су буквално пратили руског и америчког председника на сваком кораку. Занимљиво је то да амерички председник има чудну навику: он приликом руковања са политичким лидерима потапше тог лидера по рамену два-три пута. Међутим, Владимир Путин је изменио ситуацију тако што је први потапшао америчког председника по рамену. Он је заправо дао до знања да је он тај који води главну реч. Иако се то чини као један најобичнији пријатељски гест, он заправо означава супериорност једне особе у односу на другу.

Путин је чврстину свог карактера показао и када је 28. септембра 2015. закаснио на заседање Генералне скупштине УН, указавши суптилно америчком председнику да му не верује.

Он је исти став показао и 2014. године на самиту Г20 када је отишао пре него што се састанак завршио. Председник је навео да је главни разлог „дуг лет“, али прави разлог је било нешто друго. Путин је само одговорио на провокације домаћинске земље Аустралије, чији је премијер претио да ће спустити Путина на земљу иако је био под обавезом међународне дипломатије да створи атмосферу продуктивног дијалога.

Како је навео новинар Дмитриј Данилов:

„То није политика. То је ствар пристојности и није чак ствар ни дипломатије. Ако позовете некога, онда са њима треба да се рукујете и да се понашате пристојно. У супротном их немојте ни звати“.

Чињеница је да бројни новинари и дипломате обраћају пажње на ове неоубичајене гестове руског председника, али свакако треба узети у обзир да су управо такви гестови оно што је омогућило руском лидеру да задржи утицај на глобалној арени.

 

Извор:Wебтрибуне.рс

Loading...
loading...
loading...