Издвајамо Русија

РУСИЈА ЈАЧА НЕГО ИКАД У СВОЈОЈ ИСТОРИЈИ: Путинова Русија моћнија од СССР-а

Владимир Путин (фото: kremlin.ru)

Руска Федерација и ове године 12. јуна обележава Дан Русије — први велики државни празник у модерној историји те земље. Пре 26 година усвојена је Декларација о државном суверенитету Русије, а тачно годину дана касније, 12. јуна 1991, одржани су и директни избори за председника земље — први у руској историји.

 

Бранко Влаховић, дописник „Вечерњих новости“ из Москве, рекао је гостујући у емисији „Свет са Спутњиком“ да се том празнику у Русији придаје велики значај, али да се, с обзиром на то да Руси имају велики број празника, они више не славе онако величанствено као у доба Совјетског Савеза. Ипак, како каже Влаховић, постоји један празник који се ни са чим другим не може упоредити.
„За Русе је Дан победе светиња, док сви остали имају мањи значај. То је празник над празницима, који је славило и бивше руководство, али и Владимир Путин данас — он представља успомену на жртве које је Русија дала током Другог светског рата“, каже Влаховић.

 

А каква је била улога Бориса Јељцина у распаду СССР-а? Да ли је он човек који је срушио комунизам и совјетску империју, или је пак „отац руске демократије“? Слободан Самарџија, бивши дописник „Политике“ из Москве, сматра да је Јељцин био затечен околностима и да је реаговао више инстиктивно него што је имао неку визију о томе шта заправо жели.

„Најбољи потез Јељцин је повукао на крају председничког мандата — то је била одлука да га наследи Владимир Путин. Русија је у време Јељцина била изузетно слаба, па он као председник није ни могао нешто пуно да уради. Међутим, веровао је у свој народ и у то да ће земља кренути узлазном линијом, па је и тражио младе људе да га у томе подрже. Путин је био један од њих“, истиче Самарџија.

Бранко Влаховић, међутим, сматра да је Јељцин био „отац гладне руске демократије“ и верује да је његов главни циљ био председничка функција, а не демократизација земље.

„Јељцин Путина није одабрао због неке визије већ зато што се уверио да је Путин човек од речи, што је много пута и доказао. Увек је испунио дато обећање“, каже Влаховић.

 

Према његовим речима, актуелни руски председник је од Јељцина преузео опљачкану Русију, и чињеница је да је уозбиљио државу и натерао олигархе да плаћају порез. То мишљење дели и Слободан Самарџија.

„Откад је почела ’Путинова Русија‘ уведен је ред, ствари су кренуле да се сређују. Незапосленост је са 32 процента пала на 11, БДП је растао, па је Русија зато доспела у Г-8 и успела да постане чланица БРИКС-а. Данас има респектабилну армију, и чини ми се да је превазишла и снагу СССР-а“, уверен је Самарџија.

Распад Совјетског Савеза био је велики геополитички крах, али оно што је уследило показало је да и то може да се превазиђе, истиче Самарџија. Идеологија се, како наводи, изгубила, а озбиљност с којом је Путин приступио свом послу помогла му је да земљу покрене у правом смеру.

 

Кад је реч о међусобним односима и сарадњи Русије и Србије, Дејан Делић, самостални саветник у Привредној комори Србије, каже да су доласком Владимира Путина на власт ти односи унапређени, а трговина је либерализована.

„Сарадња Русије и Србије нарочито је узнапредовала потписивањем Гасног споразума. Српски производи су тражени у Русији, а на Споразуму о слободној трговини још више треба радити, јер извоз наших производа у Русију може бити много већи“, сматра Делић.

Он наглашава да треба и даље радити на расту производње у Србији, а да је на нама да се више отворимо ка руском тржишту.

Емисију „Свет са Спутњиком“ можете слушати сваке среде на таласима Радија Новости и уживо пратити на нашем веб-сајту.

Извор: rs.sputniknews.com

Loading...
loading...
Loading...