Издвајамо Србија

СВАКА ЧАСТ ВУЧИЋУ! Народ масовно одлази у иностранство у потрази за бољим животом

loading...

Свакодневне сцене колона људи који чекају радно-боравишну визу испред Конзуларног одељења Немачке у Београду враћају злосрећни дух деведесетих под кожу сваком пролазнику.

Ипак, осмех не напушта никога од људи у редовима без обзира на то што сатима чекају на злата вредан папир дуж тротоара у Улици кнеза Милоша, где се, током реновирања објекта у Бирчаниновој, уселило представништво најмоћније државе Европске уније.

– Заказао сам телефоном термин од 10 сати, али сам дошао већ у пола осам. Што је сигурно, сигурно је. Идем у околину Франкфурта да радим на грађевини за пет пута већу плату па ми није тешко ни да се помучим. До посла у Немачкој сам дошао преко фирме из Србије – истиче Алекса Стаменковић из Куршумлије.

Задовољство није крио ни Дарко Крстић, монтажер из Шапца који се уздао у телефонски списак надлежних из амбасаде па је, уместо да стоји у реду, сео на оближњу бетонску жардињеру.

– Прозивају па сам изашао из реда да мало предахнем. Први пут идем у Немачку, а шаље ме аустријска фирма која има представништво у Шапцу. Не знам колико ћу се задржати тамо, али није мала ствар радити за плату већу од 1.000 евра – прича Крстић.

Чињеницу да у Немачкој вапе за медицинским сестрама искористила је Милица из Крагујевца.

– Имам рођаку у Франкфурту, па сам недавно тамо нашла послодавца. Надам се да ћу остати дуже. Што тамо зарадим за месец дана овде не могу за пола године. Поред медицинских сестара, траже и техничаре. Велики број мојих другарица је заинтересован да ради у Немачкој, али чекају да чују како ћу ја проћи – искрена је Милица.

Будућност ван граница виде и они који у колони испред немачке амбасаде нису због посла.

– Идем на завршне студије политикологије у градић Констанц, на граници са Швајцарском. Сигурно ћу бити шест месеци, а за после видећемо – каже Ђорђе Милосав из Београда.

 

Извор:Блиц

Loading...
loading...
loading...