loading...
Занимљивости Издвајамо

ЕВО ШТА ЧЕКА АМЕРИКУ А ШТА СРБИЈУ : Календар цунамија, земљотреса и ерупција не слути на добро ..

Прикупљајући географске податке и узорке вероватности, научници су дали прецизан календар цунамија, земљотреса и ерупција које ће нас погодити врло брзо.

Недавни разорни потрес који је погодио унутрашњост Италије са бројним жртвама подсетио нас је колико смо рањиви, односно неприпремљени за катастрофе које нам природа доноси.

Историја Земље је одувек обликована природним катастрофама, на које, без обзира на свој технолошки напредак, не можемо утицати. Нека су подручја света знатно чешће погођена таквим догађајима, а нека од њих могу усмртити на хиљаде људи.

Научници на темељу разних геолошких, метеоролошких и других мерења за Листверсе предвиђају које би природне катастрофе могле погодити Земљу у блиској будућности, као и подручја која су посебно угрожена.

Најнесигурнија земља на свијету је Вануату, пацифичка острвска државица, којој прете природне катастрофе. Чак више од трећине њеног становништва је у опасности од непредвидиве нарави природе, а прете им потреси, вулканске ерупције и циклони.

Због свега тога Вануату је заузео прво место на листи Wорлд Риск Репорта с индексом од 36,72 одсто. Следе Тонга, Филипини, Соломонска острва и Гватемала. Земље с великим ризиком такођер су Кариби, Централна Америка и јужни делови афричких држава.

Колико је угрожена Србија?

Када ударе земљотреси и поплаве, најрањивије су државе у којима мањка инфраструктуре, логистике и добре политике. Србија је једна од њих, показује Светски извештај о ризику који је објавило удружење „Развој помаже“.

Средње јака нијанса розе – тако је Србија офарбана на карти ризика коју је издало удружење „Развој помаже“ које окупља седам великих хуманитарних организација. Ради се о ризику од природних катастрофа који у великој мери зависи од игре природе: тако је вероватноћа земљотреса далеко већа у Италији, а поплава у Холандији него на Балкану. Али аутори овогодишњег извештаја у обзир узимају и државну политику и њене последице: каква је инфраструктура? Да ли су грађевине трошне и падају и при лакшем потресу? Како се реагује у случају природне катастрофе? Како се помаже погођенима?

Лоша инфраструктура

Природни услови нису наклоњени Србији где постоји релативно висок ризик од земљотреса и поплава. Међутим, што се тиче онога што човек може урадити како би предупредио последице, Србија се налази у групи земаља у којима постоји „потреба“ за деловањем. Ту је у средини, у друштву рецимо Алжира, Јерменије, Ел Салвадора и Гватемале.

Саобраћајна инфраструктура Србије – сигурни путеви, железница, аеродроми, луке – оцењена је са 20 одсто (најбоље је, међу угроженим земљама, оцењена Аустралија са 54, а најгоре Киргистан са 11,2 одсто). Изграђеност и квалитет електричне мреже је у Србији оцењен са 80,1 одсто (најгори Чад 9,3 одсто, најбоља Холандија 97 одсто), а логистика – ефикасност царине и граничних прелаза, квалитет транспортне инфраструктуре – са 44,1 одсто (најгори Хаити са 17,9 одсто, најбоља Холандија са 79,7 одсто).

Такође, Србија је у тексту извештаја издвојена као земља која је због лоше припремљености пребачена у категорију веће угрожености – из класе „средњег“ у класу „високог ризика“. У извештају је то објашњено повећањем рањивости након актуализације података, али и због смањених капацитета за борбу са катастрофама. Супротно, Намибија је због добрих мера пребачена из „средњег“ у „низак ризик“.

“Лидери“ у региону

Од 171 земље за коју су прикупљени подаци, Србија је на не баш поносном 68. месту. Од држава региона, горе стоји једино Албанија (40), а од европских држава само још Холандија (49) због географске изложености олујама и поплавама.Далеко су мање ризичне БиХ (91), Румунија (97), Македонија (98), Мађарска (105), Бугарска (120), Хрватска (125), Словенија (134). За Црну Гору подаци нису прикупљани, док се Косово уопште и не помиње.

До 2025. ће Земљу погодити велика соларна олуја

Највећа природна катастрофа која ће врло вероватно погодити Земљу не потиче с наше плане, већ са Сунца. Оно има свој циклус активности – односно раздобља смањене и појачане активности попут соларних бакљи и Сунчевих пега, у зависности од самог циклуса. Највеће недавни број активности је забележен у јулу 2012., након масовног коронарног пражњења (ЦМЕ) који је прошао кроз Земљину орбиту и погодио СТЕРЕО-А свемирску станицу.

Током тог пражњења, избацују се облаци магнетне плазме тешки милијарду тона, а она се понаша као електромагнетни пулс који делује на електронику на Земљи.

Соларна олуја садржи соларну бакљу, високог нивоа УВ зрачења, енергетске честице које уништавају кључне делове сателита и бројне масовна коронорна пражњења. Земља је избегла катастрофу 2012., али научник Пит Рилеј након анализе записа соларних олуја из протеклих 50 година, сматра како други пут нећемо бити те среће.

Према његовој анализи, постоји 12 одсто шансе да ће велика соларна олуја погодити Земљу у следећих 50 година, а вероватно је како ће се то догодити до 2025. То ће омести радије, ГПС, сателитску комуникацију и милионе електроничких уређаја широм планете, као и узроковати штету од 1 до 2 трилиона долара у првој години након удара, а за потпуну санацију биће потребно читава деценија.

Огроман потрес Калифорнију очекује до 2045.

Велика америчка геолошка студија показала је како постоји велика вероватност од потреса магнитуде веће од осам степени по Рихтеру, који прави штету у кругу од неколико хиљада километара од епицентра те настаје једном у 30 година. Тог се потреса Американци дуго прибојавају и називају га “Тхе биг оне”. Највероватније ће потрес кренути из Сан Андреаса а онда уништити све од југа Калифорније до унутрашњости Лос Анђелеса.

Више од 300 светских научника је направило “реалан сценарио кризе” кроз рачунарску пројекцију. Предвиђају како ће потрес изазвати проратне валове који ће путовати брзином од 11.600 километара на час и узроковати огромну штету на путевима, кућама, мостовима и зградама. Влада је уложила преко пет милиона долара у развој система за рано упозорење од потреса, а он је данас у стању издати упозорење тек 10 секунди пре самог потреса.

Највећи цунами икад изазваће ерупција на Канарским острвима

Научници са Свеучилишта Лондон у сарадњи с онима на Универзитету Калифорнија, а на челу с др. Стивеном Вардом предвиђају како ће вулкан Кумбре Виеја на Канарским острвима еруптирати те тако створити највећи цунами у историји Земље.

Тврде како је током задњег потреса на том подручју дошло до пуцања структуре вулкана, због чега је његова лева страна потпуно нестабилна. Ако до ерупције дође, узроковаће огромне таласе који ће путовати брзином од 800 километара на сат па ће за неколико сати доћи до обале САД, Енглеске, Кариба…

До 2100. источна обала САД ће бити потопљена

Ураган Сенди који је 2012. погодио САД врста је олује која погађа једном у 500 година, а права опасност не лежи у таквим олујама, већ у поступном повећању нивоа мора, тврде научници са Института Вирџинија. Према опсежној студији, ниво мора дуж источне обале САД од флоридског Ки Веста до канадског Њуфаундленда у сталном је повећању од 1987. Сваке године море се подиже за око 0,3 милиметра, што је и до четири пута брже него било где другде на Земљи.

Предпоставља се да ће у Њујорку ниво мора нарасти за 79 цм до 2050., због чега ће трећина града бити потопљена, а поплаве ће осим градова уништити и економију…

Неминовна је ерупција Фуџија

Након што је потрес Тохоку померио копнену масу Јапана, 20 од укупно 110 активних вулкана у Јапану показали су повећану сеизмичку активност. Тамошњи водећи стручњаци верују како до ерупције може доћи сваког дана, а према калкулацијама Јапан ће имати једну масовну ерупцију сваких 37 година.

На листи активних вулкана је планина Фуџи, највиши вулкан Јапана на 3.773 метара надморске висине.

Француски и јапански научници су објавили извештаје према којем је Фуџи један од неколицине вулкана за које су највеће шансе да ће еруптирати. Будући да је удаљен тек око 100 километара од Токија. Град ће највероватније покрити тоне пепела, а биће потребно евакуисати преко 750 хиљада људи.

 

Извор:Еxпресс.хр/ДW.де

loading...