Издвајамо Србија

НОЋ УОЧИ СУДЊЕГ ДАНА: Европска унија тражи од Србије предају највреднијих природних и економских ресурса!

Заставе Србије и ЕУ (фото:пиззап)

Напредњачки мрак у Србији никад није био гушћи, али кад сване, а свануће ускоро, биће то призори судњег дана. Најдаље до јануара месеца 2017. године, по диктату Европске уније, грађани Србије ће бити издвојени у резервате као европски Индијанци, постаће народ без земље и државе. Од Србије неће остати скоро ништа. Документом под називом „Реборн“, који је администрација Европске уније послала Влади Србије, на дан кад је формирана, након сто дана чекања, предвиђена је ликвидација свега што Србију још колико-толико чини државом. Наиме, „Реборн“ је скуп неизбежних обавеза које су европски комесари ставили пред овдашње властодршце, са јасно одређеним роковима. Захтеви су јасни: све што вреди у Србији, а што још није распродато, биће оглашено за продају. Пре свега, природни ресурси: извор пијаће воде, пољопривредно земљиште, шуме, планине, речна и језерска приобаља, бање, лечилишта, ловишта…

Loading...

На дан кад је изгласана нова-стара Влада Србије, преко Министарства спољних послова стигао је документ из Брисела под називом „Реборн“, што у преводу на српски језик значи „ново рођење“, у коме се надлежна администрација Европске уније обраћа српским властодршцима речником тутора. Документ под именом „Реборн“, тврде извори Магазина Таблоид из Владе Србије, не само што сугерише каква треба да буде економска политика Србије у будућности, него је реч дословно о директивама о томе како треба уредити државу у сваком њеном сегменту. Проблем је једино што у овом случају Европска унија захтева од Србије да се укине као држава и да све своје ресурсе или прода или преда на кориштење ономе кога Брисел одреди (увек се у таквим случајевима „корисник“ крије иза такозваних међународних конзорцијума за управљање ресурсима)

Наиме, у овом документу-захтеву евробирократа, Влада Србије ће у веома кратком року морати да покрене завршницу распродаје природних резервоара и извориште пијаће воде, али и многих других природних ресурса, па чак и читавих, до сада заштићених подручја, од река до планина. На овај начин је већ продат (а, судећи по цени, пре ће бити да је поклоњен), већи део Власинског језера са хотелом, и то по скраћеном поступку. Нови власник је непознати конзорцијум из Уједињених Арапских Емирата. На реду је даља продаја Копаоника, Старе планине, Златибора, Повлена, Фрушке горе, заузимање свих бањских лечилишта у Србији (распродајом или „уступањем уз правичну надокнаду“), а на мети су чак и неки од најпознатијих туристичких центара, као што су Нишка и Врњачка бања (Нишка бања је смишљено уништавана како би ускоро пала у руке такође неком оријенталном конзорцијуму).

Ако Вучићев режим уради све како је зацртано у овом наредбодавном акту, извори пијаће воде Србији биће убрзо у власништву странаца, што ће бит коначан чин колонизације ове државе. По резервама здраве и питке воде у свету, Уједињене нације рангирале су Србију на 47 место у свету, што је веома значајна чињеница ако се имају у виду очекивања да ће се у скоријој будућности водити жестоке борбе за изворишта воде. Борба за питком водом обележиће овај век, и то на исти начин на који су се водиле битке око експлоатисања нафте (видети у електронској архиви Магазина Таблоид, фељтон из књиге „Геполитика воде“, покојног Зорана Петровића Пироћанца, од броја 196. па надаље).

С тим у вези неки показатељи говоре да Србија има више од 400 изворишта здраве питке воде највишег квалитета, од чега се експлоатише мање од 20 одсто. У највећој мери експлоатацију проводи 27 предузећа, која се баве флаширањем и продајом воде на тржишту. Другим речима, власт у Србији је домаћим и страним приватним компанијама омогућила убирање енормног профита, и то на бази црпљења природног ресурса – воде!

Европска унија инсистира у документу који је послала на дан формирања нове владе, да се модел такозваног „приватно-јавног партнерства“, примени и на приватизацији јавних комуналних предузећа која се баве пословима водоснабдевања грађана. То је увод у хаос, какав Србија још није доживела и имаће несагледиве последице на њене стратешке интереса. Вучићев режим ће бити принуђен да јавно саопшти да је распродаја водних ресурса ултиматум који песнице финансијског глобализма ЕУ, ММФ-а и Светска банка постављају режимима неразвијених земаља, у које се свакако убраја и Србија.

Српски Закон о водама каже да су воде „добро од општег интереса“ и да су „у државној својини“, као и то да воде и водно земљиште у јавној својини представљају „јавно водно добро“, које је „неотуђиво“ (Члан 5). Али, упркос томе, кроз десетогодишњи процес приватизације и транзиције у Србији на импровизованим тендерима и јавним аукцијама режим је немилице распродао фабрике воде без утврђених критеријума и услова концесије.

Комесари командују распродајом

Документом под именом „Реборн“, Европска унија од Србије захтева и убрзану распродају пољопривредног земљишта, шумских газдинстава, резервата и ловишта…Краће речено, свега онога што представља непроцењиви национални и државни ресурс, који ниједна суверена држава никада не би продала. Али, прича о суверености Србије, по свему судећи више нема никаквог смисла, јер овом државом већ одавно владају стране дипломатске службе, корпоративне мафије и политичка предузећа.

У документу који је Брисел доставио Републици Србији и њеним надлежним институцијама на дан избора нове владе, изричито је стављен рок до када мора бит завршен процес приватизације свих медија (осим РТС-а, који има право да задржи статус „националног сервиса“, али тако да га грађани и даље финансирају и да му се остави и простор да живи од монопола у маркетингу, шт не постоји ни у једној озбиљној држави). Тако ће све оно што још нису заробили власници режимских медија, бити заробљено и стављено у службу ужасне пропаганде и култа личности Александра Вучића.

У документу ЕУ под именом „Реборн“ предвиђена је и „интернационализација“ српског тржишта. Јасније речено, овдашње тржиште мора бити препуштено монополу страних компанија (рок је „одмах“) а то „одмах“ још шире отвара врата за увоз стране робе најгорег квалитета, што ће довести до даљег пораста цена хране и робе широке потрошње. Тако ће судбина домаћих призвођача бити дефинитивно запечаћена, јер ће остати без икакве заштите (пре свега пољопривредни произвођачи, али и сви они други који су се усудили да покрену неку своју производњу). „Реборн“ садржи и подужу листу државних предузећа која ће бити продата. Многа од њих су већ одавно у власништву страних компанија, али се овде инсистира на продаји преосталог државног удела. Да не остане баш ништа у поседу Србије!

Највећи ударац који долази из овог „новог рођења“, како га је цинично назвала бриселска бирократије, свакако је хитан захтев за продају ЕПС-а, који је не само највећа државна компанија, него и доказ државних атрибута Републике Србије. Европска унија, дакле тражи хитну предају преосталог државног удела у компанијама попут Имлека, ПКБ комплекса, као и свих стратешких предузећа која се баве телекомуникационим услугама (пре свих Телекома). Пред Владу Србије стављен је захтев за хитну продају преосталог удела у банкама. Осам банака у Србији пропало је у петнаест година криминалне транзиције, а Европска унија сада тражи и хитну продају Комерцијалне банке, како би и последњи државни банкарски гигант био уклоњен.

Најдаље до јануара месеца 2017. године, дакле у наредних пола године, по диктату Европске уније, грађани Србије ће бити издвојени у резервате као европски Индијанци, постаће народ без земље и државе. Наиме, тада ће Србија бити у обавези да сваком заинтересованом страном купцу прода пољопривредно земљиште. Истина, добар део највећих и најквалитетнијих парцела већ су покуповали локални тајкуни и криминалци, али и ратни злочинци, попут Бранимира Главаша из Хрватске, који је још пре неколико година постао власник Пољопривредног предузећа „Ратково“ из истоименог места у Војводини.

Главаш се тако нашао међу највећим земљопоседницима у Србији јер је на његово име укњижено чак 150.000 хектара српских ораница! А, како комесари из Европске уније командују, од јануара идуће године, пољопривредно земљиште моћи ће да купи и Курта и Мурта, само ако има пара или има добре везе у Влади Србије и довољно пара да подмити кога треба. Колико арапских мешетара чека на ред да запоседне војвођанске, мачванске и шумадијске оранице, тешко је и претпоставити. У Вучићевој Србији, сва су им врата отворена.

Чак 108 арапских фирми регистрованих у Босни и Херцеговини, чека да крене у куповину пољопривредног земљишта и извора пијаће воде у Србији. Према подацима администрације Федерације БиХ у Сарајеву, чак 71 такву фирму воде Кувајћани, 13 Либијци, 10 Сиријци, а две су у поседу држављана Катара. Фирме из Уједињених Арапских Емирата имају специјалан третман у Србији и не морају да чекају на сигнал Европске уније.

Да би све ово било изведено у дело и у зацртаном року, новој Влади Србије је наређено да најдаље у наредних три месеца уради нацрт новог Закона о приватизацији у коме би требало да дефинише услове за продају стратешких ресурса! Реч је о електропривреди, водопривреди и телекомуникацијама, које у новој регулативи треба да буду издвојене у процесу приватизације, односно да се дефинише статус њихове имовине али и имовине државе. На тај начин, суспендован је Закон о приватизацији из 2014. године, а отворена су врата за велике игре крупног капитала, који ће са лица земље обрисати, не само танку средњу класу у Србији (ако тако нешто овде уопште постоји), него и добар део политичких племена која су својим дивљачким отимачинама из државних предузећа и довела до овог диктата из Брисела.

Документом „Реборн“, Европска унија захтева да се све законски уреди, како би се знало шта се продаје и по којој цени, те да се документација о томе достави Бриселу, након чега ће доћи „тутори“ који ће да прате цео процес растакања државних предузећа и природних ресурса. Код јавних предузећа из ових области наређено је да се хитно утврди власничка структура, како имовине тако и земљишта. Сви стратешки ресори ићи ће у приватизацију. Ни камен на камену од државне имовине остати неће.

Због свега овога, измењен је чак и Акциони план за отварање поглавља 23, у преговорима са Европском унијом. Вучићев режим, очито има намеру да грађанима Србије направи још већи пакао од живота него што га сада имају. Према овом документу, треба ускоро очекивати и такве ситуације да ће домаћинства воду куповати од приватника, који ће поседовати водовод.

Да би то успело, Европска унија захтева да се уреди законодавство за јавне услуге. како ће га „уредити“, није тешко претпоставити.

Најгоре тек долази

Јавност у Србији ни до данашњег дана ње сазнала колика је стварна цена процеса такозавних европских интеграција. Истина, покушај израде неког званичног трошковника ове авантуре урађен је у оквиру некаквог Националног програма за усвајање правних тековина ЕУ. Међутим, још нико јавно није представио, тако да је права цена непозната. Јасно је само то да ће Србија у процесу евроинтеграција бити и даље на великом на губитку. Вучићев режим брани се аргументацијом да ниједна држава није током приступања Европској унији забележила губитке, што је обична лаж, јер је довољан пример суседне Хрватске која је од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању запала у спољни дуг из кога се неће извући ни до половине овог века. Истина је да ЕУ нема интерес да интегрише финансијски пропале државе, али има интерес да их у дужничком ропству и да од њих добија стално нову и све јефтинију радну снагу и да им исцрпљује националне ресурсе. Србија је можда најбољи такав пример.

Вучићев болесни оптимизам без покрића сваког дана шири пропаганду како ће процес евроинтеграција тећи „у складу са нашим могућностима“, да ћемо га финансирати из сопствених извора у мери у којој то неће угрозити њену финансијску стабилност…Тврди он да ће остатак новца бити добијен из европских претприступних фондова, у виду билатералне помоћи држава чланица или из неког трећег извора.

Све саме фантазије, обмане и најпровидније лажи. Истина је да ће усклађивање са стандардима Европске уније, само у области заштите животне средине, коштати најмање десет милијарди евра!

Документом „Реборн“, Србији је јасно стављено до знања да ће, све што је преостало од виталних ресурса, бити распродато испод тржишне цене, „како би процес што брже текао“. Свака таква „приватизација“, заправо је распродаја. А, разлика између та два термина је огромна. Озбиљна, квалитетна приватизација, оставила би грађанима и држави гаранције да ће најважније вредности у овој земљи бити сачуване. А, распродаја је одрицање од сваког правног уплива државе у даља дешавања са имовином предатом таквом „бувљаку“.

Један од разлога зашто Европска унија креће у овако бруталну акцију је и околност да Вучићев режим растура национално благо Србије муњевитом брзином. Резон евробирократа је јасан: боље да они распродају шта још има да се распрода у Србији, него да то Вучић и његови скакавци опљачкају, поклоне Арапима или униште. Зато је сулудом Вођи понуђена најприкладнија опција: да пресече грану на којој седи.

На примеру ЕПС-а, савршено се јасно види због чега је Европска унија донела одлуку да убрзано распрода Србију и ликвидира Вучићев режим успут. Наиме, више пута су делегације из Брисела предлагале да се криминал у овом јавном предузећу разреши на једноставан начин, формирањем истражног рима који би био чист у моралном и стручном погледу (мада је за истраге проневера у ЕПС-у довољно било само једно одељење финансијске полиције). То се никада није десило. Уместо истрага и процесуирања, Вучић је поставио свога кума Николу Петровића на место директора Електромреже Србије, компаније која ће ускоро бит продата и од чијег профита је планирано да се намире болесни апетити напредњачког поглавице, а, вероватно, и огромни лични дугови које је до сада направио. Тешко је замислити да ће након ове последње „директиве“ из Брисела, ту акцију уопште обавити.

Али, чак и досадашње пљачке у овом привредном гиганту, које грађани годинама плаћају као глобу, мале су у односу на оно што их чека кад ускоро дође до приватизације ЕПС-а. То ће се видети чим будући приватни власник буде формирао цене струје коју ће мало које домаћинство у Србији моћи да плати. Криминалном одлуком да струја постане акцизна роба (као да је луксуз у питању!), Вучићев режим је већ наговестио шта се спрема кад ЕПС ускоро падне у шаке страних приватних компанија.

Грађани Србије не могу да очекују ништа добро након најновијих захтева ЕУ, јер ће досадашњу пљачку страначких крпеља заменити стране компаније-крвопије преко најсуровијег извлачења екстрапрофита ради што брже амортизације инвестиције. Између та два зла решење је било правовремено рушење криминалног режима, али за то очито није било снаге. Вишеструко преварени и исцрпљени народ, у сваком смислу је потрошен и без снаге да се наново подигне. Документ Европске уније цинично назван „Реборн“ („ново рођење“), намењен је, изгледа, онима који имају девет живота. Овај мали, пролазни, обични људски век, такве експерименте не може да поднесе.

А 1. Чињенице о најбољем српском ресурсу, пољопривредном земљишту

Кад би се неким невероватним чудом оствариле сулуде Вучићеве фантазије па Србија уђе у Европску унију 2020. године (што је, наравно немогуће) биће то три године након што су странци већ добили право да купују наше оранице. У Србији је, регистровано 4,2 милиона хектара обрадиве земље, а предмет продаје странцима ће већ идуће године бити и оних 450.000 хектара који су, током последњих десетак година, из друштвеног прешли у приватно власништво и све остало што се коме свиди. Реч је о најуређенијим комплексима, а први ће оранице почети да продају земљишни шпекуланти, неретко и уз зараду хиљаду пута већу од улагања.

Само 15 евра је била цена по којој је приватизован хектар на почетку транзиције, а то исто сада кошта 15.000 евра!

Тачка два члана 63 Споразума о придруживању и стабилизацији са Европском унијом дала је Србији рок од четири године да са одредбом о слободној продаји земље усклади одредбе постојећег Закона о пољопривредном земљишту. Реч је била о измени става 3. члана 1. тог закона којим је страним правним и физичким лицима ускраћивано право стицања својине над пољопривредним земљиштем

Због слободне продаје обрадиве земље после уласка у ЕУ, Мађари су у западном делу земље практично остали без суверенитета, да би је накнадно као држава поново откупљивали. Онда је премијер Виктор Орбан предложио закон о забрани продаје, ЕУ га за то оштро укорила, али је он организовао референдум и добио подршку чак 87 одсто Мађара. Вучић то никада неће урадити, јер није Орбан и не занимају га интереси грађана и државе, него његови лични интереси.

 

Извор: Н. Влаховић, Таблоид

Loading...
loading...
loading...