Издвајамо Србија

ОВО НАС МОЖЕ УБИТИ — НЕ ЖЕЛИМО “МОНСАНТО” — Најгори су већ код нас: “Монсанто” је увелико у Србији

БЕОГРАД – „Монсанто” укршта гене, а сам је настао укрштањем Франкенштајна и Ебенезера Скруџа, или тако макар верује добар део јавности који у највећој светској компанији за производњу семена, па и генетски модификованог, види комбинацију злоупотреба у науци и неутаживе жеље за профитом.

Loading...

Иако се о томе мало зна и говори, америчка корпорација с најгорим имиџом на свету увелико је присутна и у Србији. Њен углед у јавности могао би да постане још гори ако би се, како ових дана поново најављује „Блумберг”, спојила с немачким панданом, „Бајером”. Од два озлоглашена произвођача семена и пестицида, за које се верује да изазивају канцер, уништење животне средине и пропаст бројних пољопривредника, настао би гигант који би вршио још већи утицај да се пређе на ГМО.

За „Монсанто” се врло добро зна још откако је (с другим компанијама) произвео агенс оранж коришћен у Вијетнаму. Америчка војска је посипала суперотровни хербицид да би уништили вегетацију у којој су се скривале непријатељске трупе, узрокујући рак, физичку деформисаност и менталне поремећаје код становника Вијетнама, али и код сопствених војника. Када је основана 1901, корпорација је производила вештачки заслађивач сахарин, да би данас њен заштитни знак били хербициди и обично и генетски модификовано семе соје и кукуруза.

Смртни је непријатељ „Гринписа” и осталих група за заштиту планете које редовно организују маршеве против „Монсанта”, сматрајући да његов биолошки инжењеринг изазива рак и друга обољења. ГМО семе и пестициди са жигом ове фирме доводе се у везу с туморима, дисфункционалношћу ендокриног система, обољењима срца, плућа и нервног система. Многи Американци не могу да поднесу ову компанију ни због тога што под кринком заштите интелектуалне својине приморава муштерије да њено семе купују сваке године. У супротном, судске казне су око 100.000 долара које за фармере значе финансијску пропаст, а за „Монсанто” приходе који знатно доприносе његовој годишњој заради од око 11,7 милијарди долара.

Када једном склопите посао с овом фирмом, улазите у њен зачарани круг. Семе у које су вештачки убацивани гени (бактерија, на пример) „програмирано” је тако да добро подноси хербициде (можете да прскате колико хоћете без страха да ћете осим корова оштетити и усев) и да је компатибилно управо с „Монсантовим” пестицидима, чиме компанија осигурава продају не само семена (које морате да купујете до краја живота) већ и својих других производа.

Ова фирма има филијале у више од 60 земаља света, укључујући Србију и земље из региона: Албанију, Бугарску, Хрватску, Мађарску. Како каже Брендон Миченер из европског огранка „Монсанта”, у Србији продају пестицид и традиционално семе које до нас стиже под марком „декалб”, али не и ГМО.

„Не продајемо ГМО семе у Србији, никада то нисмо радили и немамо планове за тако нешто. Продајемо само традиционално семе у Европи с изузетком појединих региона Шпаније и Португалије”, објашњава Миченер.

Глифосат, главни састојак њиховог пестицида, према оцени Светске здравствене организације је „вероватно канцероген” док је једна студија Харварда истакла да је глифосат „повезан с раком код пацова и мишева и да су експерименти на људским ћелијама показали да излагање глифосату може да оштети ДНК”.

У САД, 80 одсто семена кукуруза и 90 одсто семена соје су марке „Монсанто”. Ова фирма и „Бајер” заслужне су и за 70 одсто памука који се узгаја у САД. Кад би се спојили, анализира Си-Ен-Ен, имали би готово монополски положај који би значио више цене семена, притисак да сви прелазе на ГМО и недостатак подстицаја за стварање традиционалних хибрида који немају везе с генетским инжењерингом. ГМО семе данас је већ скупље за 140 одсто у односу на 2001. Око 90 одсто семена кукуруза, соје, памука и уљане репице у САД је ГМО. Два америчка гиганта за производњу семена, „Даи” и „Дупонт ” већ су се стопила у један. Око 60 одсто светског тржишта семенима држе швајцарски Синџент (сада у власништву кинеског „Кемчајна”), „Бајер”, немачки БАСФ, „Монсанто” и спојени „Даи” и „Дупонт”. У Европском парламенту покренуто је неколико иницијатива против немачког преузимања америчке корпорације уз тврдње да би нови гигант имао доминантну позицију на тржишту семена ЕУ и да би и сузио избор у већ концентрисаној индустрији. Њихови заједнички проходи би износили 67 милијарди долара годишње што је знатно више од БДП бројних земаља па доста говори о утицају мултинационалних компанија.

Директор ове корпорације Хју Грант (зове се као и славни глумац) казао je „Економисту” да би свет требало да буде захвалан „Монсанту” јер ГМО доводи до већих приноса и бољих сорти, попут оне отпорне на сушу. Планета би могла да заборави на план да до 2050. удвостручи производњу храну уз све мање воде и пољопривредног земљишта да нема нас, поручио је Грант. Подржава их и Бил Гејтс који сматра да су технологијом која им је дозволила да пожељни ген (а он може долазити и од сасвим другачије врсте) убаце у семе извели пољопривредну револуцију у Африци. „Монсантов” изум је и соја с „убризганим” омега три киселинама, мада се критичари питају зашто људи једноставно не би јели рибу уместо соје са вештачки додатим генима омега три киселина. Или, зашто не би њихови запослени јели и пили оно што производе јер, како је својевремено јавио „Индепендент”, кантина у једној „Монсантовој” филијали у Великој Британији служи искључиво генетски немодификовану храну и пиће.

Извор: Политика

Loading...
loading...
loading...