Издвајамо Русија

СВЕ ЗНАЈУ: Русија добро зна ко су јој непријатељи и зна како ће се бранити од истих

Позив припадника ДАЕШ-а да њихове присталице почну нападе у Русији представља реалну опасност, упркос дугогодишњем искуству које руска држава има у борби против радикалног исламизма у Чеченији. Највећа претња су појединачни терористи врбовани преко друштвених мрежа, сматра војни политиколог Олег Глазунов.

Loading...

Деветоминутни видео-снимак, јуче постављен на налог „Телеграма“, који користе терористи, завршава се обраћањем маскираног човека руском председнику Владимиру Путину и позивом да присталице ДАЕШ-а нападну Русију.

Када се Русија септембра прошле године укључила у рат у Сирији, сигурно је имала на уму да би у једном тренутку оваква реакција ДАЕШ-а била сасвим извесна. Поготово у ситуацији када су терористи ДАЕШ-а на тлу Сирије и Ирака у дефанзиви. А ко губи, има право да буде и додатно љут, па и да потеже за самоубилачко-убилачим акцијама.

Колико су оне реалне на тлу Русије која је у двадесетогодишњем рату са чеченским радикалним исламистима показала да са њима уме да изађе на крај?

Војни политиколог, професор политикологије и социологије на Академији „Плеханов“, Олег Глазунов, за Спутњик каже да је опасност врло стварна. Он је подсетио на недавно упозорење са Крима да у комшилуку, у Херсонској области на југу Украјине, постоје базе за обуку терориста ДАЕШ-а. То су, напомиње, поуздани подаци. Зато, каже он, није искључено да би терористи из ове области могли за мање од 24 часа да се нађу било где на територији Русије и да организују нападе.

Реална опасност

„Тога би се реално требало плашити. Уверен сам да на територији Русије постоје „спавачи“ ДАЕШ-а. То су људи који раде, плаћају порез, живе као нормални неприметни грађани, породични људи. Али већ на први сигнал, на први миг, они би урадили било шта што се од њих очекује, а на зло Русији. Исто као у Европи“, каже Глазунов.

За разлику од Европе, Русија је све време свесна тог проблема јер је паралелно уз деловање из ваздуха у Сирији била суочена и са добро познатим „старим“ непријатељем, екстремним исламистима у својој кући. Јавност је, с времена на време, обавештавана о акцијама руских полицијских снага против екстремиста на Кавказу који су на овај или онај начин били повезани са ДАЕШ-ом.

Стратешки важно подручје, уско копно између Црног мора и Каспијског језера, практично врата између Европе и Блиског истока, Кавказ насељен углавном муслиманским живљем је подручје константног конфликта.

Не једном је указано да је један од разлога укључивања Русије у сиријски рат управо био спречавање преливање ДАЕШ-а на своју територију и даљу радикализацију муслиманског Кавказа, „меког трбуха“ Русије.

„Муџахедин Кавказа и Леванта“, „Имарат Кавказ“, „Кавкаски емирати“ само су неке од познатих терористичких организација које већ делују. Неки и од раније, попут Кавкаских емирата који су преузели одговорност за неколико великих напада на руском тлу протеклих година. Међу њима и бомбашки напад на аеродром Домодедово, у коме је погинуло 27 људи, и две експлозије у Волгограду, где је погинуло 34 људи.

Наравно да је боље са тероризмом се тући даље од својих граница него на својој територији.

Кавказ, Путинова мисија

Објаснио је то руски амбасадор Алксандар Чепурин новембра прошле године у Београду, закључивши да „ако не буду уништени, они ће кренути даље“.

Чепурин је тада упозорио да терористи ДАЕШ-а можда неће отићи у далеке, прекоокеанске земље, попут Америке или Аустралије, али да ће у велики број европских земаља са муслиманским становништвом сигурно стићи. Терористичке акције у Западној Европи су то потврдиле. Да ли је дошао ред на Русију?

Када се појавио на политичкој сцени Русије, поставши премијер августа 1999, Владимир Путин је изјавио да је његова историјска мисија да уреди ситуацију на Северном Кавказу.

За протеклих 17 година Чеченија је од главног изазивача немира 1990-их, под руководством Рамзана Кадирова, прерасла у политички стабилну републику, изузетно важан симбол за Владимира Путина. Поборници сепаратистичког покрета физички су ликвидирани или су у емиграцији, или су „прешли на другу страну“.

Истовремено је потискивање терористичких група из Чеченије допринело да се оне преместе у суседне републике: Дагестан, Ингушетију и Кабардино-Балкарију. Ипак, према писању медија, током прошле године укупан број жртава оружаног насиља на Северном Кавказу смањен је за петину у поређењу са стањем из 2012.

У међувремену су ликвидиране познате вође екстремиста, као што су Шамил Басајев, Доку Умаров и Саид Бурјатски.

Опасни појединци

Русија, како каже Глазунов за Спутњик, има огромно искуство у борби против ових милитантних организација које су умрежене.

„Ми смо, нажалост, прошли кроз све то: и експлозије и отмице и нападе. Па ипак, за последњих 5-10 година успели смо овај процес да успоримо и зато сматрам да могу рећи да Русија заиста има велико искуство у том смислу. Али проблем је што се сада јавља нова врста опасности, а то су појединци који нису чланови ниједне конкретне организације, већ под утицајем пропаганде, путем друштвених мрежа могу да буду повезани са радикалним исламистима. Тај појединац седне у аутомобил и направи ужас. Зато је то нова врста опасности која реално застрашује и против такве опасности за сада нема делотворног лека“, закључује Глазунов.

Иако је мишљења да су руске обавештајне службе боље припремљене од европских, он ипак сматра да је опасност врло реална.

„Можда ће, нажалост, бити и неких нежељених последица, али надам се мање него у Европи, јер наше службе попут Федералне службе безбедности и њених специјалних одељења која се баве интернет технологијама помно прате сајтове где се врбују нови чланови или сајтове где се подстиче национална нетрпељивост, радикални ислам или чак врбовање ових терориста-појединаца“, навео је Глазунов, поновивши да су појединци данас највећа опасност.

Да позив ДАЕШ-а на акцију у Русији треба озбиљно схватити, указује и то што је ДАЕШ организовао кампању на руском језику за регрутацију својих припадника. С обзиром на број оних који су отишли у свети рат у Сирију, јасно је да међу 20 милиона муслимана који чине 14 одсто укупног руског становништва, имају присталица. На страни џихадиста се, према речима Путина, бори између 5.000 и 7.000 људи из Русије и бивших совјетских република.

Процењује да је савим могуће да чак 500.000 муслимана у Русији подржава ДАЕШ.

 

Извор:  rs.sputniknews.com

Loading...
loading...
loading...