Издвајамо Србија

ВУКАДИНОВИЋ: Вучић прави фарсу, да би сакрио предају Косова!

Ђорђе Вукадиновић, народни посланик Демократске странке Србије и политички аналитичар, коментарисао је актуелна дешавања у Србији.

Што доведосте напредњаке у Демократску странку Србије?

– Нисам их ја довео, довели су се сами, а најпре ће бити да нису сви отишли. Оставка Санде Рашковић Ивић доводи у питање и мој ангажман као самосталног посланика унутар посланичког клуба ДСС-а. Ако њен одлазак са председничког места буде значио да се мења политика ДСС-а према напредњацима, онда ту не видим себе. Ја сам мислио да је та ствар у ДСС-у рашчишћена, али очигледно није. ДСС се изгледа и даље клати између тог радикалског, то јест напредњачког у себи које се још узда да Вучић ради нешто у националном интерес, и оригиналног крила и у том клаћењу, од избора до избора, губи гласове и присталице.

Изгледа да ћемо добити Владу, иако се мандатару баш и није журило да је састави?

– Фарса која је започела расписивањем избора за којима није било потребе, преко фарсичне изборне кампање у којој премијер као није учествовао а сваки дан је негде нешто отварао или полагао темељце, еволуирала је у ову постизборну фарсу са састављањем владе. Да се хтело, она је могла бити формирана за 48 сати или за неколико дана, а ево већ је прошло 100 дана од избора и више од два месеца од конституисања парламента а владе нема. То показује две ствари: или Вучић не уме да састави владу или не жели да је састави. Оба су неповољна по њега. Све ове приче о притисцима, дилемама и другим разлозима су само алиби. Мислим да је њему било најлакше ових неколико месеци и да се најбоље осећао. Није био превише спутан ограничењима техничког мандата, а истовремено су му се сви додворавали и удварали не би ли их узео у владу. Од неких колега из опозиције до коалиционих партнера.

Уз владу нам следује и позамашан експозе. Јесте ли спремни да га у комплету саслушате?

– Да, већ вршим кондиционе припреме. Мислим да ће, ипак, бити краћи од тих фамозних 450 страна, али суштина је и да је тај експозе само наставак оне фарсе о којој сам говорио. И он ће показати да су избори били непотребни, да се политика нешто битно неће мењати, као што се неће много променити и персонални састав владе. Као да је ова пауза прављена да би се заборавило како је већина ових који ће бити у влади – многи чак и на истим местима – већ били у њој. Не очекујем да ћу чути ништа ново осим старих фраза, нових обећања и самохвале.

Изгледа да Вучић може да пише више него што ви можете да причате?

– Мислим да смо ту релативно егал. Може и он да прича, а могу и ја да пишем, барем у том смислу смо равноправни. Мада, тамо у скупштини и нећемо бити равноправни. Ја ћу имати неколико минута да кажем своје примедбе, а он ће на располагању имати сате.

Шта очекујете од нове владе?

– Нити ће то бити нова влада, ни нова политика, тако да не очекујем ништа добро и ништа ново. С друге стране, није ни битно ко ће бити у влади и тога су свесни и ови који се гурају да у њу уђу. Сви они ће бити само нека врста ађутаната и посилних. У суштини, док ствар стоји овако, влада има само једног премијера и једног министра за све ресоре. Остали су фикуси.

А игра око председничких избора?

– Иако изгледа другачије, председнички избори не морају бити велики проблем за Вучића. Осим што му служе за још мало замајавања народа и скретање пажње, он има три начина да их реши у своју корист. Једна да стварно подржи Томислава Николића и овај онда може да победи. Истина, та трка би била неизвесна, с обзиром на то да је током ових година Вучић често прао руке од њега. Може сам да уђе у председничку трку и сигурно победи. Друга је ствар што је он толико пута поновио како му то не пада на памет и да не жели, па сам чак и ја склон да му поверујем. Треће је да нађе неку нестраначку личност, неког интелектуалца или академика и да у његову победу упрегне своју медијску и страначку логистику.

Видите ли такве?

– Видим разне, али не бих помињањем њихових имена Вучићу помагао. Ниједан од ова три сценарија није савршен, али је далеко од неког великог проблема како то делом представљају медији или чему се нада опозиција. Он ће само у наредних неколико месеци морати да одлучи да ли ће да прави дил са Николићем или ће да га пусти низ воду. Опозиција преувеличава значај Саше Јанковића као потенцијалног кандидата који на месту на коме се налази има озбиљну јавну тежину, посредно и политичку, али би као председнички кандидат био без реалних шанси да победи.

Шта се у међувремену догодило са опозицијом?

– Опозиција је, поштено говорећи, у рушевинама и те рушевине су горе него што су биле оне у Савамали. За то је делимично крива сама опозиција, делом је томе допринела неспорна Вучићева вештина да цепа и уништава политичке противнике. Две стожерне странке, ДС и ДСС, доведене су у стање да ли уопште могу преживети, а не да ли могу угрозити Вучића. Опозиција је пропустила шансу да се консолидује а који је најбољи пут видело се након ових избора, нарочито оног изнуђеног круга, где се показало да када релативно организовано и заједнички наступе тада имају озбиљну снагу. Без радикала и СПС-а они су тада освојили 36 одсто гласова, јер су послали јасну поруку и стали иза ње. Тај ефикасан опозициони наступ требало је да се настави и после избора, не у смислу неког спајања, али свакако окупљања и координације око стратешких циљева. Тога није било, већ су одмах после тог поновљеног круга сви својим јадом забавили.

Како Вучић није успео да избегне СПС у Влади, а није баш да би много патио без њих?

– Да сам се кладио сваки пут кад сам у протеклих месец рекао да ће СПС сигурно бити у влади, добро бих се опарио. Политичка конфигурација је таква да је Вучић схватио да му је узимање СПС-а у владу много јефтиније, него да их оставља у опозицији. Да је избацио социјалисте, подигао би цену партнерима са своје листе, а истовремено од СПС-а направио озбиљног политичког противника и избио сваку шансу да може направити већину за промену Устава. При томе су и Ивица Дачић и ови његови што као воле да штрче били кооперативни и слатки у овом периоду да је просто била грехота не узети их. Међутим, то не значи да ће и коалициони партнери и СПС бити тако фини и слатки кад се влада формира. Тренутак формирања владе биће зенит Вучићеве моћи, а одмах после тога остали ће кренути са прохтевима.

Шта ћемо без Чеде Јовановића у влади. Њега тамо сигурно неће бити?

– И то је био један од потенцијалних фактора мог богаћења на интерним кладионицама. Чеда неће бити у влади, али то не значи да га неће бити у близини владе, преко неких секретаријата или јавних предузеће. Чеда Јовановић у влади био би прекрупан залогај и превише би упадао у очи и СНС гласачима и Москви.

И случај Савамала броји месеце, а ништа се не решава?

– Мислим да се та истина већ зна и не само да је знају упућени, него чак и део чаршије, али кривци или они индиректно одговорни рачунају на замор материјала и да ће на крају бити по оној – појео вук магарца. Зна се практично све: и ко је рушио и ко је дао логистику и чије су машине и ко су људи. Зна се, али се не обзнањује и рачуна се на то да се цела прича сведе на причу о три шупе и да се компромитују ови што тим поводом протестују. А та прича о шупама је опасна. На страну што и нису биле само шупе, већ се ту ради о принципу, о неповредивости нечије имовине о правној држави и институцијама које су заказале. Савамала је огледни случај. Ако се ту где је све тако очигледно не може ствар истерати на чистац, можете мислити шта се дешава тамо где се не виде ни шут ни багери ни људи у фантомкама.

Изложба „Нецензурисане лажи“

– Изложба је аутогол у свим могућим аспектима, сем у једном који је Вучићу и најважнији. Са становишта његовог бирачког тела и медијских конзумената, то је савршен потез. За ту публику, поготово онако како је изложба представљена путем његове медијске машинерије, она је савршено поентирање и крунски доказ како су сви против сиротог Вучића, а како је он толерантан и демократа. Тој намери изложба је савршено одговорила. А ако су хтели да докажу слободу медија, одсуство медијске тортуре и постојање стварног плурализма, то ова изложба није доказала. Лично нисам незадовољан заступљеношћу, мада сам, да будем нескроман, можда заслужио и више.

Следеће је предаја Косова

– Део ове медијско-политичке буре у чаши воде служи да би се заклонило оно што ће за двадесет година бити кључна значајка када се буде говорило о политици овог периода, а то је да су српска држава и народ дигли руке од Косова и да су одлучујући искорак у том правцу учинили управо они који су се претходних деценија у то исто Косово клели. Косово је и одговор на питање зашто ова власт за све фаулове и огрешења које прави над демократским процедурама још увек има разумевања у западним центрима моћи.

Кад на ред дође промена Устава, свашта ће нам наводити као разлог зашто се то ради – од смањења броја посланика до усвајања европских стандарда – само ће се прећуткивати онај главни, а то је избацивање Косова из преамбуле Устава. Живо ме занима под којим изговором и којим образложењем ће то бити урађено. Не сумњам да труст напредњачких мозгова увелико ради на неком патриотском образложењу којима ће то правдати.

 

Извор:Блиц

Loading...
loading...
Loading...