loading...
Издвајамо Србија

ОФАНЗИВА НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ У ПУНОМ ЈЕКУ: Коме смета демократска воља српског народа?

БЕОГРАД – Демократија, као најважније скуп идеја и вредности које промовише западни свет увек је прва и последња ставка која се тражила о

Међутим, када треба да дође до изражаја демократска воља српског народа, демократија одједном престаје да важи јер, како другачије објаснити негирање легитимне воље српског народа у БиХ, једног од два конститутивна народа, да одржи референдумом о – ни мање ни више – датуму прославе Дана Републике.

Ако је Србима и ово мало демократије забрањено, чему онда можемо да се надамо?

Одлука Уставног суда БиХ о неуставности прослављања дана Републике Српске 9. јануара са разлогом је узбуркала јавност у Републици Српској и ујединила власт и опозицију у ставу према овој више него скандалозној и политичкој одлуци.

Прво, ван сваке памети је то да сам датум проглашења РС постане предмет разматрања суда и доношења одлуке. Друго, “брилијантна” одлука која је тада донета, гласи овако: РС може славити дан проглашења сопствене државности, који јесте био деветог јануара, али се може славити и на неки други датум јер је тада и слава Свети Стефан.

Ако вам је ова реченица помало рогобатна и чудна, знајте да је то заиста одлука највише правне инстанце у БиХ.

Иначе, у највишем законодавном телу БиХ, који треба да доноси одлуке и просуђује у складу са Дејтоном, односно оним за шта се сложе сва три народа, седе три “странца” и два Бошњака, члана СДА, да се не каже два Изетбеговићева јуришника. Они су до сад најчешће деловали као “тимски играчи”, а не судије Уставног суда.

Када је, мало пре одлуке о референдуму, Устави суд БиХ позвао Бања Луку да се изјасни о предузетим мерама да се ово питање датума реши, ентитетски парламент је одлучио да ће грађани Републике Српске, први пут у својој историји, изаћи на референдум и дати свој суд о овом питању.

Власти у Бањалуци одлучиле су да се 25. септембра одржи референдум о Дану Републике Српске, а питање о којем би се грађани изјаснили гласи “Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као Дан Републике?”.

Република Српска има законско право да одржава референдуме о питањима која су у склопу њених надлежности као ентитета и у складу са Уставом БиХ. Штавише, у члану 6. тачка 2. тог истог Устава пише да одлуке Народне скупштине не могу бити предмет оцене Уставног суда БиХ.

Без обзира на то, бошњачка страна је најблаже речено бурно реаговала на овакав развој догађаја, која је у помоћ позвала међународну заједницу.

Због усијане атмосфере и реторике која се могла чути из Сарајева ових дана, реаговали су амбасадори Управног одбора Савета за имплементацију мира у БиХ који су позвали власти у РС да не одрже референдум о Дану Републике, јер ће по њима то “дестабилизовати БиХ”. Иако они сами у својој одлуци потврђују да референдум о ентитетским празницима спада под надлежност једног ентитета, истичу да се одлуке Уставног суда БиХ ентитети морају поштовати и да је одлука РС о референдуму дестабилизирајућа и подиже политичке тензије.

Како је то да демократска права и одлуке српског народа јесу “фактор нестабилности”, а када су то остали народи тражили почетком 90-их, што је и довело до крвавог распада Југославије, нису? Шта је то што Запад, који је у оба случаја одлучивао шта је исправно а шта не, покушава да нам каже? Слично, са једностраним одцепљењем српског Косова и Метохије, како то да је демократска воља Албанаца са Косова била важнија од ставова Срба и није претила да регион поново баци у нестабилност?

О лицемерју Запада према Србима данас сувишно је говорити.

Није тајна да Бошњаци доживљавају Републику Српску као “геноцидну творевину”, јер је заправо стала на пут сецесионистичким аспирацијама муслимана ка стварању унитарне и шеријатске Босне и Херцеговине, што је била идеја водиља покојног ратног лидера БиХ и никада осуђеног ратног злочинца, Алије Изетбеговића.

Зато их датум настанка мрске Републике Српске посебно живцира и данас га погрдно називају “Даном почетка геноцида”. У ономе што отац није успео, син се данас окушава. Наиме, одговорност да реши “српско питање” на себе је преузео Бакир Изетбеговић (један од три члана Председништва БиХ које управља земљом) који се често понаша као да је он сам БиХ, иако се одлуке морају доносити заједнички, односно уз сагласност српског и хрватског члана.

Он користи сваки тренутак да опосри легитимитет Републике Српске и управо је он тај који је повео ову хајку против Дана РС и успомоћ својих чланова у Уставном суду испословао кризу која треба да покаже свету да су Срби ти који не поштују и руше Дејтон иако се за њега највише боре јер гарантује њихов положај и опстанак у БиХ.

За Србе, 9. јануар и Свети Стефан остаје линија испод којег Срби неће ићи јер је то дан када је речено не прегласавању и сецесионизму које је долазило из Сарајева. То остаје дан када је српски род у Босни сачуван и избегао судбину Срба у Хрватској.

Ако је Дан РС највећи проблем који погађа Федерацију данас, онда јадне ли државе која се брани гушењем демократије и спречавањем референдума…

Извор: Медији

д народа на простору бивше Југославије на путу ка европским интеграцијама.

 

loading...