Издвајамо Русија

ПУТИН НОВИНАРУ: Ако желите Калињинград, заставу у руке па да вас видимо

Ако неко тражи ревизију Другог светског рата, ако неко жели да отвори ту Пандорину кутију, молим само напред, заставу у руке и нека крене, одговорио је Владимир Путин новинару Блумберга, који га је питао да ли би Русија могла “дати Калињинград”, као што је пре десетак година “дала острве Тарабаров Кини”.

Loading...

Иако је новинар Џон Миклтвејт кроз смех рекао Путину да се “само шалио”, руски председник је ипак наставио:

– А ја Вам кажем без икакве шале, хајде да продискутујемо на ту тему, али не само о Калињинграду, него о целини. О источном делу Немачке, о Лавову, који је био део Пољске и тако редом. Ту је и Мађарска, ту је и Румунија – казао је Путин.

 

Како је Калињинград дошао на “дневни ред”?

Овај разговор вођен је у Владивостоку, где је руски председник угостио јапанског премијера Шинзо Абеа с којим је разговарао на маргинама Источног економског форума о јачању сарадње две земље упркос несугласицама које две земље имају око статуса Курилских острва у Пацифику.

Миклтвејт је најпре питао Путина да ли је Русија спремна дати Јапану неке од Курилских острва у замену за озбиљну економску сарадњу.

– Не тргујемо територијама. Договор с Јапаном нам је важан и желели бисмо наћи решење за овај проблем с нашим јапанским колегама. Још 1956. године између Јапана и СССР-а потписан је споразум који су ратификовале обе земље, али је јапанска страна касније одустала од испуњења тог договора. Пре неколико година јапанске колеге затражиле су да се вратимо разматрању ове теме и ми смо им изашли у сусрет. Нема речи о некаквој трговини или замени, него о проналажењу решења према којем ниједна од земаља неће осећати да је изиграна. Не мислим да смо данас ближе договору, него што смо били 1956, али у сваком случају обновили смо дијалог по тој теми – казао је Путин.

Подела острва Тарабанов са Кином

Путин је навео да случај острва Тарабанов није у вези с Другим светским ратом и да је део договора о разграничењу СССР-а с Кином, након разговора који су трајали 40 година.

 


– Ништа никоме нисмо дали, него смо разговарали с Кином о спорним територијама 40 година. Након 40 година постигли смо компромис. Део територија трајно је припојен Русији, а део је трајно припао Кини. Хоћу нагласити да је то било могуће искључиво захваљујући огромном поверењу које је успостављено између Русије и Кине. Уколико бисмо с Јапаном достигли такав ниво поверења, могли бисмо доћи до компромиса. Постоји разлика између наших историјских питања с Јапаном и Кином. Јапанско питање је последица Другог светског рата и регулисано је међународним документима у вези с резултатима Рата. Разговори с нашим кинеским пријатељима нису имали уопште никакве везе с војним конфликтом – објаснио је Путин.

Традиционално пријатељство и високо поверење између Кине и Русије, коју је споменуо Путин, искована је у годинама социјализма и Хладног рата у којем су две земље биле на истој страни. Но, успркос овој чињеници и раније потписаном споразуму у делу руске јавности остао је дојам да је Путин “почастио” Кинезе острвима, а да је заузврат добио дугорочне економске и безбедносне бенефите.

Уколико је с неколико ненасељених речних острва Путин заиста решио сва отворена територијална питања с моћном Кином, онда је заиста направио одличан посао.

С Калињинградом ствари ипак стоје мало друкчије

С обзиром на то да је остао извесни утисак да је Москва док се разграничавала заправо трговала с Кином, што такође не би било ништа необично, у јавности се почело говорити да је Путин сада спреман на територијални уступак Јапанцима у замену за укидање економских санкција.

 

Управо то је Путина питао Џон Миклтвејт, успут се “шалећи” и с Калињинградом, а руски председник је имао разлога да ово питање схвати крајње озбиљно.

Путинов одговор био је заправо врло јасан. Русија је спремна на темељу пријатељства и поверења са суседима да склопи најбољи могући договор – нарочито ако ти суседи нису дело НАТО пакта.

С Калињинградом ствари ипак стоје мало друкчије. Најпре, Њемачка га никада није затражила натраг, а друго та територија је окружена европским НАТО чланицама.

Можемо бити уверени да Путин није тек тако споменуо Немачку, Пољску, Румунију, Мађарску и друге, јер би се евентуалним довођењем у питање статуса ове руске области, довело у питање и све остало што је у Европи договорено након Другог светског рата. С таквим стварима заиста се нико не би смео шалити, па ни амерички новинари.

Извор: Медији

Loading...
loading...
loading...