Издвајамо Србија

БИЛИ СМО У ЗАБЛУДИ ВЕКОВИМА! Ово је истина о Косовском боју!

Шта ако Срби уопште нису изгубили на Косову 1389?! Од Константина Филозофа па све до обележавања 550. годишњице Косовског боја сви су били уверени да је ова битка била тежак пораз српске војске који је у међувремену постао саставни део идентитета нашег народа.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Међутим, почев од 1939. године спомиње се и једна, потпуно друга страна историје.
Према косовском миту, Срби су у боју на Видовдан 1389. године на челу са кнезом Лазаром свесно жртвовали своје земаљско царство да би задобили царство небеско. Што се самог исхода битке тиче, по нашем предању, српска војска је поражена и кнез је погубљен.

Али, шта ако уопште није било тако?!

– Наша историографија и данас подржава мишљење Илариона Руварца, старо више од 120 година, које полази од предања о поразу.
Овако мишљење и даље важи, иако већ дуго постоје покушаји да се исход битке ревидира – почиње за Дневно.рс причу Александар Тешић, књижевник и аутор романа „Косингас“ у коме Косовска битка уопште не представља пораз српске војске.
Иларион Руварац је био српски историчар из 19. века. Иако се сматра зачетником научне методологије у историји код нас, изгледа да је, када је у питању Видовдан 1839. године, био потпуно заведен.
– Мало је данас познато да је тек недавно, на прослави шест векова од Косовског боја 1989. на научном скупу у Приштини, изнето мишљење професора Милана Обрадовића, а засновано на анализи Бајазитовог фермана написаног одмах након Косовског боја, да би требало ревидирати исход битке, који је у најмању руку био нерешен, ако не и српска победа – објашњава Тешић.

Наш познати историчар и академик Радован Самарџић записао је у књизи под називом „Битка на Косову 1389″ која је изашла 1989. поводом прославе шест векова од боја у издању САНУ: „У компаративистичким проучавањима до којих је потом дошло, као да је превагнула научна сујета истраживача јер су открића аналогних и сличних мотива, до којих се није тешко стизало, уопштавана до закључака блиских тврдњама старога Руварца….
Истовремено су одбацили као нетачне прве вести о боју, изворно најаутентичније, јер су оне говориле о српској победи или о неодлучном исходу битке…
Велики творац критичке историографије Илирон Руварац, овде сасвим занесен својом борбом против предања, подлегао је у ствари томе предању и изјавио, за најзначајније од тих првих вести, да је најпаметније на њих се и не освртати.“
Поред смрти оба владара, одлучујући моменат за анализу исхода Косовског боја јесте изненадно и брзо повлачење турске војске у Једрене под командом новог султана Бајазита већ идућег јутра.
– Док је то у војној стратегији више него јасан знак пораза, или бар нерешеног исхода, наши историчари тврде да је Бајазит то урадио плашећи се побуне трупа његовог брата Јакуба кога је убио одмах по смрти свога оца па је похитао да учврсти своју власт у Једрену – прича Тешић.

Па ипак, истина о повлачењу турских трупа можда је мало другачија.
– Од свих турских историчара који су први писали о Косовском боју, само је један, Ашик-паша, записао следеће: „Те ноћи догодише се у војсци смутње. Но чим наступи јутро, војници примише Бајазита за падишаха.
Затим дигоше табор и пођоше пут Једрена.“ Из ове реченице заиста се не стиче утисак да се Бајазит, већ изабран за новог султана, посебно забринуо за своју судбину и свој престо.
Ниједан други турски историчар не спомиње никакве смутње, а камоли страх од побуне – додаје Тешић.урски систем наслеђивања престола се много разликовао од нашег или западног и такође побија тврдњу о повлачењу Бајазита са Косова због страха за своју власт.
Код нас је владар бирао коме ће престо да остави, а то је углавном био његов прворођени син. Чак и да није никога одредио, сматрало се да најстарији син има право на престо.
Код Турака није било тако. Врло често се наилази на нетачан податак да је Јакуб био млађи брат. Од три брата – Јакуба, Бајазита и Сауђија, Јакуб је био најстарији. Па ипак, важио је „опсатанак јачег, а не најстаријег“, па је братоубиство било пракса у царској породици.

– Наравно да Јакубовим следбеницима није било драго што је овај убијен, али то није био разлог за побуну.Тешић и додаје да су турски војници непосредно после Косовског боја признали Бајазита за новог владара, али да су се свеједно повукли.

У прилог тврдњи да је пораз на Косову касније исконструисан говори и касније понашање новог турског султана.
– Када је Бајазит опет дошао у Србију крајем 1389. године, он је знао ко је био победник на Косову пољу и часно је поступио када је кнегињи Милици понудио вазалство, а то свако не би урадио да је српска страна била поражена као што се тврди, већ би наставио свој поход ка Крушевцу и успут би све попалио и уништио као што је Мурат урадио у Бугарској, иако му се Бугари већ били предали.

А он је жени свог непријатеља понудио да буде вазал и касније јој је помогао да протера Угаре који су наредне године прешли Саву и напали – тврди Тешић и додаје дас у становиште о српској победи изнели и многи српски историчари 20. века.
Ипак, можда најјачи аргумент у прилог тврдњи да је на Косову пољу тријумфовала војска кнеза Лазара износе савременици тог доба. Наиме, сви до сада познати извори из године Косовског боја или отворено славе хришћанску победу или су неодређени. О турској победи не говори нико! Босански краљ Твртко И је неколико недеља после боја јављао пријатељима о победи хришћана и примао честитке. Ни у добро обавештеним Млецима до краја јула још се није знао прави обрачун борбе.
Сачувана је и једна белешка, која говори, да су вест о турском поразу добили и у далеком Паризу!– Анализирајући савремене и нешто касније изворе, историчар Раде Михаљчић с правом закључује да „Турци нису добили битку на Косову“.

Међутим, говорећи о њеним последицама он је изнео да су велики губици били поразни само за слабију страну, јер се Србија ни по величини ни по броју становништа није могла упоређивати са Турском.

Пишући о Косову 1984. навео је да је цела једна генерација изгинула и „да се временом показало да је то била победа економско и бројно снажнијег непријатеља“ – закључује Тешић.

Извор:Дневно.рс