НАЈНОВИЈА политичка криза у односима са Бриселом истерала је на чистац две веома важне ствари:
1. Европска Унија је најобичнији уцењивач који нас непрестано ставља пред нове и нове притиске које – ако прихватимо – радимо директно на штету српских националних и државних интереса;
2. Све што се сада од нас тражи, Дачић и Вучић већ су прихватили антиуставним Бриселским споразумом и сад само траже начин како народу да објасне да су се одрекли Косова и Метохије зарад уласка Србије у ЕУ.
Овде је пре свега у питању огромно природно и привредно богатство Србије које се налази на КиМ. Како народу објаснити да се зарад погубног пута у ЕУ морамо одрећи више стотина милијарди долара које поседујемо на КиМ у рудним, водним и другим богатствима?
Ову политичку представу већ смо видели када је Вулин својевремено глумио подношење оставке због притисака из Брисела. Сада је нови глумац Марко Ђурић.
Идеја ове представе је – као и прошли пут – да док заправо предају Косово и Метохију глуме како бране интересе Србије на КиМ којих су се управо одрекли.
Посебно је смешно када Марко Ђурић тражи да се ово питање постави у СБ УН. Што не реши ово питање у ЕУ, када је Брисел неутралан и добронамеран посредник у преговорима?
Годинама уназад тражимо да се прекину погубни преговори о КиМ у Бриселу и да се тема статуса Косова и Метохије врати у СБ УН, где имамо савезнике у Русији и Кини.
Преговори у ЕУ увек се заврше на штету Србије јер је Брисел отворено на страни шиптарског терористичког и сепаратистичког режима у Приштини. Марко Ђурић се тек сада када је притеран уза зид сетио да постоји и СБ УН, као што се министар Вулин после годину дана мигрантске кризе сетио да постоји могућност затварања граница на коју смо му указивали одмах на почетку кризе.
Кога, дакле, лажу и фолирају водећи функционери владајућег режима? Све време играју како Брисел и НАТО свирају, а сада би да се код народа представе као браниоци Косова. И то они који су потписивањем антиуставног Бриселског споразума укинули институције државе Србије на КиМ и предали их шиптарским сепаратистима. Надамо се да је ово почетак разоткривања свих лажи на којима почива режим СНС.
Од Председника Републике, који пере руке од Косова и Метохије и ћути док Влада издаје КиМ, тек нема никакве вајде. Одлучивање по овако важној теми не сме остати само у рукама Владе, већ мора доћи до одржавања седнице Народне скупштине.
Једино решење налази се у прекиду погубног пута Србије у ЕУ, поништавању антиуставних бриселских споразума и враћању теме статуса Косова и Метохије у Савет безбедности Уједињених нација. Али, ову промену политике према КиМ може да покрене једино нека друга власт, јер ова власт се показала као најобичнији слуга западних интереса у Србији.
То је разлог зашто ова власт све време има подршку Запада.
Александар Вучић се својевремено клео у своје пријатеље на Западу и посебно у стране саветнике. Где су сада Блер, Фратини, Строс Кан, Монтгомери и други Вучићеви пријатељи када се Србији одузима државна имовина на Косову и Метохији?
Ствар је јасна: Србији треба отети богатство са КиМ да би га експлоатисале компаније Вучићевих пријатеља са Запада, попут осведочених ратних злочинаца Медлин Олбрајт и Веслија Кларка.
Бошко Обрадовић, председник Српског покрета Двери
