Издвајамо Србија

ИСТОРИЧАР ТВРДИ: „Партизани и усташе убијали четнике и цивиле!“

Масовна гробница на узвишењу Шибови код Бањалуке у којој су кости око хиљаду зверски убијених војника, припадника црногорских четника којима је командовао Павле Ђуришић, али и жена, стараца и деце, само је једна од многих неоткривених – уверава историчар др Александар Стаматовић.

Он, у разговору за „Новости“, наводи и да су црногорске и босанско-херцеговачке четнике током мучног егзодуса, на путу ка Словенији сустизали и убијали и усташе и партизани.

– Крајем новембра 1944. године Павле Ђуришић је на основу консултација са Дражом Михаиловићем донео одлуку о покрету четничких трупа из Црне Горе ка Босни. Тако је 2. децембра извршено њихово окупљање из јужне и централне Црне Горе у околини Подгорице које су бројале око 7.000 бораца. Њима се прикључило и око 3.000 жена, деце и стараца из четничких породица, каже Стаматовић. – Придружио се и митрополит црногорско-приморски Јоаникије Липовац са 56 свештеника и монаха. То није био коначан број, јер су поред њих били и свршени теолози, клирици и црквено-манастирски послужиоци. Овај спој борачких јединица и својеврсног народног збега више је личио на погребну поворку, кренуо је из Подгорице и стигао у Рудо 28. децембра.

У том градићу Ђуришић је добио од Михаиловића наредбу о промени плана, по коме се морало наставити ка Требави. Извршена је нова преформација јединица која није била базирана на територијалној основи, због чега је било негодовања код неких четничких група. Остало је запамћено да је Ђуришић из пиштоља убио једног младог четника, који је отворено негодовао због разбијања територијалних јединица.

– У Рудом је одржан састанак четничких команданата из Црне Горе, пограничних црногорско-српских крајева, Херцеговине и донета одлука о пробоју црногорских, херцеговачких и романијских четника кроз Босну. То је одударало од планова Драже Михаиловића, па је касније, после низа перипетија, између њега и Ђуришића дошло до дефинитивног разлаза – наводи наш саговорник.

Павле је са својом групацијом 18. марта 1945. кренуо из рејона планине Вучјака и на том путу су му се придружили четници из романијске регије и Херцеговине. Целим путем повлачења од Подгорице нападали су их партизани, а по изласку из Црне Горе и преласку у Босну, поред партизана сукобили су се са усташама и муслиманском милицијом. Претрпели су велике губитке, а додатну муку представљали су им рањеници, тифус и глад. Тако изнемогли били су топовска храна гонитељима. Која је групација од ове тужне колоне пала у њихове руке и завршила у гробници села Шибови откриће ексхумација која је најављена за пролеће наредне године.

СПОРАН И СПОМЕНИК

Захтев равногораца за ексхумацију масовне гробнице Ђуришићевих четника надомак Бањалуке, освежио је и сећања на бурна збивања од пре 12 година када је „црногорској Равној гори“ – месту Горње Заостро, пет километара удаљеном од Берана, покушано подизање споменика војводи.

Ствар се тада толико усијала да је Беране посетила делегација ЕУ која је разговарала са властима, епископом будимљанско-никшићким Јоаникијем и представницима Одбора за изградњу споменика Ђуришићу. Два пута пре тога, специјална јединица МУП минирала је постамент на коме је требало да буде постављен споменик Ђуришићу. Да би спречио сукоб народа и полиције епископ Јоаникије је позвао чланове одбора да на Дан устанка 13. јула, за када је било заказано подизање споменика, што је тада забранила Влада Црне Горе, дођу у манастир Ђурђеви ступови на парастос четницима. Парастосу је тада присуствовао и Илија, син војводе Ђуришића, са својим синовима од којих се један зове Павле.

САРАДЊА СА ДРЉЕВИЋЕМ

Почетком 1945. године Ђуришић је контактирао са црногорским сепаратистима које је у Загребу предводио др Секула Дрљевић.

– Мислећи да ће на крају рата доћи до сукоба англоамериканаца са Совјетима, Дрљевић није престао да планира формирање независне Црне Горе. Ђуришићева групација му је требала као параван за фиктивну црногорску војску под његовом командом код режима НДХ. После низа преговора, у Загребу су Ђуришићеви опуномоћеници потписали уговор са Дрљевићевим, пристајући да се његова групација назове Црногорска народна војска. Павле је био њен оперативни, а Дрљевић врховни командант. Дрљевић је безусловно прихватио Ђуришићев захтев да код режима НДХ изради у најкраћем могућем времену прихват четничких рањеника, нејачи и тифусара, њихово лечење, и превоз преко територије НДХ, каже професор Стаматовић. – Чим је сазнао за ово Дража Михаиловић га је 23. марта огласио за издајника, и наредио да се образује равногорски суд који ће му судити…

 

Извор: Вечерње новости

Loading...
loading...
Loading...