У музеју савремене историје Русије 5. новембра 2014. године одржан је сусрет шефа руске државе Владимира Путина са младим научницима и предавачима историје, саопштила је прес-служба Кремља. У сусрету су узели учешће представници водећих високошколских установа и Института РАН, Института за општу историју РАН, Археолошког института. Током сусрета покренута је тема историје Русије у 20. веку.
„А што се тиче 20. века“, истакао је Владимир Путин, „за све нас је важна и даља прошлост и новија историја. Са њом има тешкоћа, са том новијом историјом, зато што тамо има још много тога политизованог, чак још увек нисмо све ране зацелили, посебно када је реч о грађанском рату, сукобу црвених и белих. Но, упркос свему, ми се у томе морамо разабрати, треба тежити максималној објективности и несумњиво је потребно знати нашу ближу прошлост”.
“Ове године ми смо много говорили о Првом светском рату, и ја мислим да су се о њему веома правилно и прилично објективно преносиле информације“, изјавио је председник. „Практично смо ми вратили имена многих заборављених хероја, дали смо нове доста објективне оцене догађајима који су се тада дешавали и резултату, који је био трагичан за Русију. А зашто је био такав? Одакле је дошао пораз, јер нас нико на фронту није победио? Нас су растурили изнутра, ето шта се десило. Русија је себе прогласила побеђеном. Коме? Земљи која је сама изгубила рат. То је све глупост своје врсте. Према мом мишљењу, то је јединствена ситуација у историји. Изгубљене су огромне територије, ништа се није добило, само колосалне жртве, и то је све. Ми такође морамо знати да су у суштини, зарад неких политичких разлога, почињени тако колосални губици. Чак нисам уверен да ли смо успели да их у потпуности обновимо”.
АКО БИСМО СВЕ СТАВИЛИ НА ТЕРАЗИЈЕ
„Да“, наставио је он, „ми смо добили рат против Наполеона, у Другом светском рату смо изашли као победници. Вероватно ни то није било случајно, јер у суштини су борбеним дејствима, фронтовима и генералштабом руководили они који су учествовали у Првом светском рату. Ко је тиме руководио? Војни стручњаци који су ратовали у Првом светском рату. Појавили су се, наравно, и нови командири, потпуно, што би се рекло нова генерација, посебно после репресија из 1937. године. Но на првом месту то су ипак били војни стручњаци који су изашли из огња Првог светског рата. Одређену улогу одиграла је и жестина, па можда и жестокост власти”.
„Може се наравно сада спорити и могу се давати политичке оцене. Просто је тешко рећи да ли бисмо ми могли да добијемо тај рат да власт није била тако жестока, него да је била онаква као за време Николаја II. Последице тог рата биле би катастрофалне. Једноставно, радило се о физичком истребљењу словенских народа, не само руског него и многих других – Јевреја, Цигана, Пољака. Ако бисмо све то ставили на неке теразије, питање је на коју би страну пао тас. Потребно је изучавати и давати оцене, али оне морају бити максимално објективне”.
„Да ли је потребно бавити се тиме? Наравно, потребно је“, уверен је шеф државе. „Ја сам поменуо Први светски рат. Код нас ће 2017. године бити стогодишњица, неко ће рећи Велике Октобарске револуције, а неко ће говорити о Октобарском преврату. Али, у сваком случају, тај догађај од пре скоро сто година се десио, и то захтева објективну, дубоку, професионалну свестрану оцену. И следеће године је јубилеј завршетка Другог светског рата. Наравно, било је много догађаја тешких и крвавих, нажалост, али ми морамо знати кроз шта смо прошли, и ми смо обавезни то да знамо”.
Приликом сусрета такође је била дотакнута и тема догађаја који су претходили Другом светском рату. Владимир Путин је подвукао да је неопходно студиозно изучавати тај период, као и све друге.
„Зашто? Тај период такође није неинтересантан“, сматра он, „зато што је 1938. године био такозвани Минхенски споразум. А шта је он представљао? Прећуткују га између осталих и ваше колеге из западних земаља. Ето, стигао је Чемберлен, махнуо папиром и рекао: ‘Ја сам вам донео мир’, пошто се вратио у Лондон после преговора. На шта је Черчил, мислим, у неком уском кругу људи, изјавио: „Добро, то је све, сад је рат неизбежан”. Зато што је споразум са агресором у лику хитлеровске Немачке очигледно водио ка будућем крупном војном сукобу, и неки људи су то схватали. То што се догађало уочи Другог светског рата би такође морало бити свестрано дубоко истражено. Или, на пример, све до сада се споре о пакту Молотов-Рибентроп и оптужују Совјетски Савез због тога што је поделио Пољску. А шта је урадила сама Пољска кад су Немци ушли у Чехословачку? Узела је део Чехословачке. Тако да је она то урадила. А потом је добила повратну лоптицу и десило се то исто”.
ЗНАЧАЈ ПАКТА РИБЕНТРОП-МОЛОТОВ
„Не желим сад овде никог да оптужујем, али озбиљна истраживања морају показати да су тада били такви методи спољне политике. Совјетски Савез је потписао споразум о ненападању са Немачком. Кажу: ‘Ух, то је јако лоше’. А шта је ту лоше ако СССР није желео да ратује, шта ту има лоше?. То је прво, а друго, чак и знајући да је рат неизбежан, сматрајући да је он могућ, Совјетском Савезу је, као крв из носа, било потребно време да модернизује своју армију. Било је неопходно поставити нови систем наоружања. Сваки месец је био значајан, јер се количина лансирних система који су звали “каћуша” или тенкова Т-34 бројала у јединицама у совјетској армији, а требало их је хиљаде. Сваки дан је био значајан. Зато олако расуђивање, брбљање на тај рачун на политичком нивоу, можда има смисла да би се обрадило друштвено мњење, али томе се морају супротставити озбиљна, дубока и објективна истраживања”.
„Улога СССР и наших савезника у Другом светском рату је такође изузетно важна ствар. Не може се негирати изузетан допринос савезника у победи над нацистичком Немачком. Али требало би упоредити жртве које су принете на тај олтар заједничке победе, напори, значај. Зато је неопходно неке ствари једноставно поставити на место – колико је било немачких дивизија на Источном фронту а колико на Западном. Све ће одмах постати јасно. Потребно је једноставно још једном то рећи, поновити, прорачунати. Али не томе је, наравно, потребно радити у архивима. Колико је било жртава, колико је погинуло људи у Великој Британији у Другом светском рату: 350 хиљада? А у САД негде око пола милиона, негде између 350 хиљада и пола милиона, и то је све. Да, то је веома много, то је ужасно, но то није 25 милиона – схватате – жртава које је понео Совјетски Савез. Требало би просто о томе говорити, нама су потребна, наравно, добра, дубока истраживања”.
„Веома је интересантно показати реалне догађаје из Првог светског рата. То је изузетно важно да би се схватила узајамна веза међу народима, земљама, владама. Јер су заиста савезници међусобно били конкуренти, али су увек и помагали једни другима. На пример, сви су рачунали тада – и то сад нико не пориче – да је Русија својим наступом спасила Париз. Требало би одати признање савезницима да су 1915. године, кад је руска армија трпела поразе, почели офанзивна дејства по цену огромних губитака, не добивши резултата, али истина је да су то они урадили. И, ето, о свему томе, наравно, требало би говорити, потребно је истраживати”, закључио је Владимир Путин.
Извор:Русская линия/ФСК/Standard.rs
