Задушнице су дан посвећен упокојеним, па према томе, одлази се на службу у цркву, обилазе гробови наших упокојених које свештеници преливају вином.
У свим Храмовима биће служена служба за упокојене, тај дан у суботу обавезно идите на ту службу, припремите вино и немлевено жито које ћете скувати и то понесите у Цркву, обавезно напишите имена упокојених – то једини живи сусрет са нашим драгим покојницима. Наши ближњи који су се упокојили чезну за нашим молитвама као што затвореници чезну за посетама својих рођака.
Пошто је то дан када се посебно обраћа пажња на делење милостиње, обавезно се сваком просијаку кога сретнемо, удели милостиња и део хране коју смо понели са собом.“За мртвима не треба туговати, него се треба борити за своје најрођеније да им Господ додели анђеоско насеље. То се тражи. А тугом се ништа не постиже. Себи се здравље ремети, и својом тугом душама ремети мир који су оне добиле од Господа. Зато треба да будемо молитвени, да се молимо за своје рођене. Ми се овде припремамо за вечни живот.
Треба да будемо благодарни, захвални Богу за оне које Господ узима Себи. Ако се нису на време покајали, ми треба да се молимо од срца Господу, да им опрости грехе јер нема греха неопростивог, осим греха непокајања. За оне ближње који се нису покајали, морамо да чинимо добра дела за спомен и за њихов покој, јер то се прима пред Богом.
Највише што можемо да учинимо за наше миле и драге који су Богу отишли је – да се молимо Богу за покој њихових душа и да, тамо где има свакодневна Света Литургија, дамо њихова имена, и да молимо свештенике да се моле з покој њихових душа. Свакодневна Литургија се служи у манастирима.
Извор:Ослобођење
