Од средине 1990. у тадашњу Службу државне сигурности (СДС) у Загребу почеле су пристизати информације о могућој ликвидацији председника Председништва СР Хрватске и шефа ХДЗ-а Фрање Туђмана.
Како хрватски портал пише атентат, по налогу власти у Београду, требало је да изврше припадници српских и црногорских криминалних група блиско повезани са Службом државе безбедности (СДБ). Али и наслоњени на неке од четничких емигрантских група у иностранству.
У формалном смислу 1990. хрватска Служба државне сигурности још је била саставни део тадашње федералне југословенске службе, којом се руководило из Београда. У оперативном смислу, и то већим делом, функционисала је као независна, национална, тајна служба пружајући сигурносну заштиту новој власти изабраној на првим, слободним, вишестраначким изборима у мају 1990. године.
Редакција Телеграма добила је на увид део докумената хрватског СДС-а који откривају непознате појединости о драматичним догађајима од маја 1990. па до средине 1991. када су, према информацијама припадника службе, били планирани покушаји атентата на Туђмана.
Почело је полицијском депешом број 511-18-16/2-96/53 из маја 1990. У њој стоји да се у “хотелу Еспланада појавила извесна особа с надимком Акрап с намером да изврши атентат на господина председника Републике др. Фрању Туђмана”.
Исти је догађај издвојен и у информацији 133. Службе државне безбедности уз неке додатке.Тамо пише, дакле, да је споменути Акрап наводно везан за четнички покрет који је и наручитељ убиства Туђмана. Тај Акрап, додају агенти, спомиње се и као екзекутор познатог хрватског емигранта Стјепана Ђурековића, седам година раније у Немачкој.
Нешто помутње у Загребу изазвао је поменути надимак. Постојала је могућност да је реч о замени надимка Акрап за Аркан, јер се већ дуже време спомињало да је у убиство Ђурековића умешан Жељко Ражнатовић.
Аркан је, према тада доступним оперативним подацима из 1990., блиско сарађивао са људима сличног профила па се сматрало да би они могли пружити додатне информације о могућем плану ликвидације Туђмана.
Један од њих био је и Ратко Ђокић, још од пре познат агентима хрватске државне безбедности.“Ђокић је извор од поверења и пренео је да га повремено изнајмљује СДБ Титоград и Београд за разне прљаве послове”.
У истом документу стоји битан податак да је “Ратко Ђокић у изузетно добрим и присним односима с извјесним Жељком којем је презиме вероватно Маријановић или Миловановић, а зову га Аркан”. Он је, тврди извор хрватских агената, убица по наруџби, који је у више наврата био ангажован за такве операције
Аркан је, описао га је извор, средње висине, има беби фацу, често борави у Загребу, а кад се виђа с Ђокићем често два до три дана одседа у хотелу Интерконтинентал. Као друга веза између Аркана и Ратка Ђокића позната је ликвидација Стјепана Ђурековића.
Према неким подацима, наведеним у Информацији број 367. Службе државне безбедности МУП-а РХ, пише да се “Ђокић и Ражнатовић спомињу као извршиоци убиства Стјепана Ђурековића у Минхену. Протом је Ђокић као средство извршења употребио мачеве, које је тих дана возио у пртљажнику аутомобила, а не секиру како се то говорило“.
У анализама доступних информација очигледно је постављена теза да је, заправо, уз Аркана, кључни човек у организацији могућег атентата на Туђмана баш Ратко Ђокић. Видљиво је то из још једног документа из 1990. где се каже да “групација око Ратка Ђокића: Ражнатовић Жељко, Ашанин Дарко, Бољевић Павле, Симендић Јован, Ивановић Павле, Ђорђе звани Гишка, и Вукотић Веселко из Милана, треба да дође у Загреб.
Наведена групација требала је да делује по принципу двојки (у другом извештају хрватског СДС-а помиње се да су сви наоружани пиштољима), а разлог њиховог деловања, тј. криминалних радњи није нам познат. С обзиром да се у то време одржавала свечаност откривања споменика бану Јелачићу (Туђман је био тамо са целом Владом и државним врхом), а постојале су индиције да би могли да изврше атентате, оперативно-техничким мерама и радњама читаво време су покривани Ратко Ђокић и особе у вези са њим.
Контролисани су хотели у Загребу, међутим нисмо утврдили долазак наведене групе”.Жељко Ражнатовић Аркан и Ратко Ђокић одржавали су годинама пре рата у бившој Југославији јако блиске односе. Према информацијама безбедносних служби и доступних докумената, Ђокић је живио на релацији Црна Гора – Хрватска, а у Загребу је имао и стан.
Као припадник крими миљеа Ђокић је често контактирао са српском, црногорском и хрватском службом државне безбедности. Био је ухапшен због наводног шверца оружја у Србији, а у исказима хрватским службама тврдио је да му је све намештено због оптужби за сарадњу са Туђмановим људима. Истовремено, појавиле су се информације како Аркан мисли да га је Ратко Ђокић издао па је желео да са њим рашчистити све рачуне по доласку у Загреб.
“Ђокић се спанђао с новом влашћу”, пише у досијеу тајне полиције о Ратку Ђокићу, “а то је Аркану открио један загребачки златар албанског порекла”. Кад су хрватски агенти о томе питали Ратка Ђокића, казао је да му није падало на памет да о томе расправља с Арканом и понижава се.
Према његовим речима, узрок прекида односа с Арканом била је чињеница да је овај постао велики љубитељ Слободана Милошевића, за којег је био у стању да све учини. Очигледно је да је Ђокић пре рата био попут својеврсног селебритија. Део људи из Загреба описује га као весељака, окруженог женама, који части по најбољим хотелима и ресторанима. Добро је зарађивао од шверца и продаје аутомобила и осталих операција ван закона.
Један од испитаних казао је да се озбиљно тврдило како је Ђокић још 1987. на рачуну имао око милион америчких долара, а под капутом увек револвер Смит енд Весон.Други је извор препричао да му је Ђокић рекао како му је неки љубоморни Италијан дао 10,000 марака само да у Дубровнику пребије типа који му је преотео девојку. Ђокић је то, на неком пићу, споменуо певачу Здравку Чолићу па га је овај одговорио од тога.
Ипак Ратко Ђокић, стоји у исказу, није вратио новац љубоморном Италијану. Хрватским обавештајним службама, пак, Ђокић је доста говорио о односу с Арканом: да је био криминалац и хладнокрвни убица чији је отац био генерал ЈНА у загребачкој војној области па је Ражнатовић имао доста широк круг познаника и пријатеља у Хрватској.
Сведочио је о другим везама Ражнатовића са војним и обавештајним круговима у Србији, његовој породичној ситуацији и лошем материјалном статусу почетком 90-их.Споменуо је и непознати детаљ о томе како је Ражнатовић, непосредно пре рата, изгубио милион марака на коцки код “Дебелог Бруна” у Ткалчићевој улици.
“Међутим, како је Аркан био познат међу загребачким коцкарима, Ђокић је рекао да се нико није усудио да од њега наплати дуг. Додао је: кад би требало да му сви још позајме, сви би позамили.”Крај 1990., тачније у децембру, Жељко Ражнатовић Аркан ухапшен је у Хрватској.
Али још увек су мало познати детаљи његовог испитивања у затвору Реметинец. “Од друге до осме године живота живео је у Загребу. Након тога повремено је долазио у Загреб на фудбалске утакмице. Раније је у неколико наврата долазио ради коцке, задњи пут пре две године (1988.)
На питање о повезаности с убиством Стјепана Ђурековића изјавио је да он то није учинио нити с тим има било какве везе.Аркан је пуштен на слободу у лето 1991. иако је био осуђен на пет година затвора. Никад није откривено зашто.
Извор:телеграм.хр
