Легија: Ово није Маричић кога сам познавао и са којим сам живео, хајде да му сви помогнемо.
Суђење због организовања побуне ЈСО у Београду обиловало оптужбама, увредама и тешким речима.
„Да ли је Легија мени наредио да убијем Стамболића? Да, Легија је мени наредио да убијем Стамболића!“ Ова изјава Душка Маричића Гумара, бившег команданта расформиране Јединице за специјалне операције у наставку поступка за оружану побуну припадника ЈСО, новембра 2001. године, али и његово целокупно понашање током суђења, изазвало је у Специјалном суду жустру полемику око тога да ли је овај оптужени психички способан да прати процес.
У једном моменту и сам Милорад Улемек Легија, који је са Маричићем и још шесторицом оптужен у овом поступку, јавио се да му постави питање, али је одустао после консултације са адвокатом. Уместо тога, обратио се суду:
– Маричића познајем пола живота, заједно смо живели и радили. Али, ово више није онај Душко кога сам познавао. Дајте да му сви помогнемо. И њему и нама да се све ово не претвори у агонију која би имала тешке последице за све.
Како би се проверило његово психичко стање, адвокат Божа Прелевић је затражио да суд уради додатно вештачење. Он је чак био и резигниран налазом вештака, који је нешто раније констатовао да Маричић нема никаквих сметњи да прати суђење.
– Овде се ради о екстремном безобразлуку вештака који није урадио свој посао како треба – рекао је Прелевић.
– Да јесте, овако нешто се не би догодило. Његово понашање није рационално, он не може да лоцира на којем се суђењу налази и због стања у којем је, остали оптужени могу да буду колатерална штета.
Улемековог браниоца интересовало је да ли је Маричић ишао на контролу код неуропсихијатра, на шта је овај одговорио да је био на некаквим прегледима, као и да пије лекове, али не зна које. Пожалио се и да често има несанице.
Маричић је у веома конфузној причи, на моменте је зачињавајући псовкама, причао о некаквој „националној мржњи у Кули“, где је била стационирана Јединица до расформирања. У једном моменту дотакао се и оптуженог Звездана Јовановића, против кога је раздвојен поступак, јер његов адвокат који му је недавно постављен по службеној дужности није имао довољно времена да се припреми.
О предлогу одбране за ново психијатријско вештачење суд ће накнадно донети одлуку.
Током суђења Улемек је тражио да се обустави поступак, образлажући то чињеницом да је током последњих пет година доказано да нису криви, али и тиме да процес кошта државу. Навео је да само његово довођење „није јефтино“ и да се на тај начин „избија новац из џепова пореских обвезника“.
– Од догађаја је прошло 15 година, а десет година нико није реаговао, казао је Улемек.
Парадокс је да се кривична пријава, а онда и оптужница пишу на основу приватне тужбе чланова породице Ђинђић.
Поставља се питање зашто правосуђе није одмах реаговало по службеној дужности. На терет нам се стављају најтежа могућа кривична дела. За оружану побуну према једној сувереној држави. У свакој држави би то био разлог да се аутоматски процесуирају учесници.
Оптужени је додао и да тужилаштво жели да прогура тезу како је све било насилно:
– Јасно је доказано да Србија ни једног трена није била угрожена. Па тада није био угрожен ни саобраћај на ауто-путу. Ово је политички процес. Покушај одређених политичких субјеката да направе превагу у изборној трци. Можемо да се терамо овако још годину, да трошимо време. На крају ће се све свести на оно што смо ми говорили – да нико од нас није крив.
Правоснажне пресуде
Првостепеном пресудом Специјалног суда због учешћа у убиству Ивана Стамболића, бившег председника Србије на по 40 година затвора осуђени су Милорад Улемек Легија, Душко Маричић, Ненад Бујошевић и Бранко Берчек.
Након уложених жалби, најстрожа казна остала је Улемеку и Берчеку, док је Маричићу казна смањена на 30 година, а Бујошевићу на 35. Током суђења сви су негирали дело које им се стављало на терет.
Извор:Србија Данас/Вечерње Новости
