Скупштина Србија усвојила је Закон о спречавању насиља у породици којим се уводе хитне мере које предвиђају удаљавање насилника из породице и забрану приласка жртви, као и професионално-дисциплинску одговорност за службенике који не буду поступали у складу са законом. Изгласане и измене Кривичног законика по којем се кажњава негирање геноцида и ратних злочина.
Законом, за који је гласало 147 посланика, предвиђено је да удаљавање може да траје 48 сати и то полицијски службеник може да одреди, а након тога, на предлог јавног тужиоца, суд може да одреди да се хитна мера продужи још 30 дана.
То значи да се жртви даје могућност 32 дана да се опорави и на неки начин осамостали, да буде заштићена у том периоду. Уколико дође до кршења хитне мере, може да се изрекне казна затвора до 60 дана у прекршајном поступку.
Закон предвиђа и координацију свих органа у спречавању насиља у породици и полиције, тужилаштва, судова, центара за социјални рад.
По први пут, закон предвиђа обавезну сарадњу органа, где се укључују у рад и друге установе, васпитне, здравствене, а поред тога, може да се укључи и Национална служба за запошљавање, уколико је насиље економског карактера.
Нови закон уводи и веће одговорности и професионално-дисциплинску одговорност за службенике који не буду поступали у складу са законом. Пооштрен је режим санкција за одговорне у Центру за социјални рад који крше закон, а предвиђене новчане казне крећу се од 50.000 до 250.000 динара.
За службено лице које зна за насиље, а не реагује на њега, предвиђена је прекршајна казна.
Жртва насиља мора да буде обавештена у свакој фази поступка њене заштите, односно процеса који се спроводи против насилника.
Евиденција о насилницима и жртвама, као и околностима насиља чува се десет година. Предвиђено је да се убрза поступак који се односи на контролу насилника након изрицања хитне мере удаљења из породице на 48 сати, а надлежни ће пратити спровођење хитне мере.
Новине у Кривичном законику
Посланици су изглсали и измене Кривичног законика којима се уводи ново кривично дело по којем се кажњава негирање геноцида и ратних злочина.
Неопходно је да геноцид или ратни злочин буду утврђени правоснажном пресудом суда у Србији или Међународног кривичног суда.
На овај начин испуњавамо обавезу из одлуке Савета ЕУ.
Највеће измене тичу се кривичних дела у привреди, а уводена су и нова кривична дела, попут прогањања – угрожавања нечије сигурности путем друштвених мрежа.
Постоји и кривично дело принудно закључивање брака.
Ко осакати спољне делове женског полног органа, казниће се затвором од једне до осам година. Под то кривично дело обухваћена је и ставка да ко наведе жену да се подвргне сакаћењу свог полног органа или јој у томе помогне казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Казна затвором од две до 10 година предвиђена је уколико услед насталих повреда жена премине.
Кривично дело „прогањање“ биће кажњиво до три године затвора, а ако дође до најтежих последица казна, уз новчану, може да буде и до 10 година.
Под прогоњењем се сматра да појединац који је дао себи слободу да било непознату или познату особу уходи, шаље јој писма или поруке различитог карактера и слично.
Кривично дело полно узмениравање је кажњиво када послодавац позове запосленог или запослену и према њему се понаша ласцивно, било вербално било невербално. То неће моћи да се ради ни на јавном месту.
За то кривично дело предвиђена је новчана казна, или затвор до шест месеци, док за принудни брак, Кривични законик предвиђа казну затвора до три године.
Када је реч о кривичним делима против привреде, седам кривичних дела су нова.
Нова кривична дела су преваре у обављању привредне делатности, злоупотреба поверења у обављању привредне делатности и злоупотребе у поступку приватизације.
Значајна измена јесте декриминализација два кривична дела против привреде.
Прво дело је злоупотреба овлашћења у привреди, а друго издавање чека и коришћење платних картица без покрића.
Банкама стоје на располагању техничке и организационе могућности којима се може онемогућити коришћење кредитних и дебитних картица без покрића, што значи да је могућа друга врста санкција, тако да кривично правна заштита више није нужна.
Измењени су и допуњени одговарајући чланови Кривичног законика којима су предвиђена кривична дела одузимање малолетног лица и промена породичног стања.
Тиме је проширена кривично правна заштита новорођене деце, како би се убудуће могли кривично правно гонити сви за које постоји сумња да су одговорни за нестанак беба из породилишта.
Пооштравају се и казне за кривична дела недозвољени прелазак државне границе и кријумчарење људи.
Недозвољени преласци границе и кријумчарење људи знатно су учестали од почетка мигрантске кризе. Циљ пооштравања казне јесте да се спречи искоришћавање људске несреће миграната.
Ударна група за организовани криминал и корупцију
Парламент је усвојио и Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, којим је тужиоцу омогућено да формира „ударну групу“ за рад у најсложенијим предметима организованог криминала и корупције.
Законом, за који је гласало 148 посланика, јавном тужиоцу је стављен на располагање један од најмоћнијих алата за сазнавање и укрштање информација међу разлицитим државним органима, а то је ударна група.
С обзиром да је код најсложенијих предмета организованог криминала неопходан највећи степен сарадње и свих државних органа са полицијом и јавним тужилаштвом како би се обезбедило ефикасно управљање истрагом и кривичним гоњењем.
Наиме, јавном тужиоцу ће бити омогућено да ад хок формира ударну групу, те да у раду на веома сложеном предмету захтева стално присуство службеника више државних органа и мултидисциплинарни приступ.
Реч је о мултидисциплинарној стручна групи којом ће руководити јавни тужилац, а чији чланови су полицијски службеници, службеници других државних органа у зависности од потреба конкретног предмета.
Утврђено је да се у свим државним органима, чија је надлежност таква да долазе у контакт са чињеницама везаним за организовани криминал и корупцију, а које могу бити доказ у кривичном поступку или водити до доказа, одређују службеници за везу са јавним тужилаштвом и полицијом.
У јавном тужилаштву биће запослени и финансијски форензичари који имају способност идентификовања криминалне радње са финансијског аспекта.
Финансијски форензичар проналазиће доказе финансијске природе и помагати јавном тужиоцу и полицији да усмере финансијску истрагу и прикупе што више доказа потребних за оптужницу.
Сви јавни тужиоци и судије који поступају у предметима кривичних дела финансијског криминала и корупције морају да прођу обуку предвиђену програмом који ће донети Правосудна академија.
Како је утврђено законом, за кривично гоњење, кривично дело организованог криминала, тероризма и корупције биће организовано пет великих јавно-тужилачких центара, при чему се за сузбијање корупције оснивају четири у виду посебних одељења виших тужилаштава на територији четири апелациона јавна тужилаштва, односно посебна одељења виших тужилаштава у Београду, Краљеву, Нишу и Новом Саду.
Нови закон је и неопходан услов за примену измена Кривичног законика, а представља и примену Акционог плана за поглавља 23 и 24, и примену Стратегије – истрага финансијског криминала, који је Влада Србије усвојила у мају 2015. године.
Закон решава сва питања организационог карактера неопходна за делотворну борбу против организованог криминала, финансијског криминала, привредног криминала, криминала против службене дужности и корупције и тероризма.
Посланици су усвојили иизмене и допуне Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, којима је проширен круг кривичних дела на који се закон примењује, а у циљу ефикасније борбе против криминала.
За измене закона гласало је 142 посланика, а против четворо посланика.
Новим решењима измењен је поступак одузимања имовине проситекле из кривичног дела, који би убудуће требало да буде ефикаснији.
Закон ће убудуће важити и за крично дело тешко убиство учињено при разбојништву или разбојничком крађом или из користољубља, као и кривична дела против интелектуалне својине.
Примењиваће се и на тешку крађу и превару у осигурању и нека кривична дела против привреде, попут неовлашћене употребе туђег пословног имена и друге посебне ознаке робе или услуга, проузроковање стечаја и недозвољене трговине.
Поред осталог, предвиђена је и могућност одузимања друге имовине исте вредности, ако одузимање имовине проистекле из кривичног дела није могуће.
Измењен је поступак одузимања имовине проистекле из кривичног дела, па ће власник имовине против кога је поднет захтев за привремено одузимање имовине имати рок од 15 дана да достави одговор на захтев и пружи доказе о томе како је законито стекао имовину, а укинут је приговор као правни лек на решење суда којим се одлучује о захтеву јавног тужиоца за привремено одузимање имовине.
У том смислу се задржава само жалба, о којој одлучује другостепени суд.
Продужен је рок у коме јавни тужилац може да поднесе захтев за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела са три на шест месеци од достављања осуђујуће правоснажне пресуде.
Поред осталог, Дирекцији за управљање одузетом имовином се додаје надлежност да управља имовином чије је располагање ограничено у складу са одлукама УН и других међународних организација чији је Србија члан.
Скупштина је изабрала Предрага Дедеића за председника Комисије за хартије од вредности, чиме је завршено гласање о свим тачкама дневног реда.
Парламент је за чланове Комисије за хартије од вредности изабарала Жарка Милићевића, Владислава Станковића, Мирјану Ивошевић и Марка Јанковића.
За састав Комисије гласао је 141 посланик, а против је било 30.
Дедеић је навео у свом плану да ће радити на заштити малих акционара.
Мандат претходне Комисије је истекао 14. јула 2016. и од тада су текле радње за избор новог сазива.
Извор:Танјуг
