Пише: Ратко Дмитровић
Срби су еуфоричан народ, поводљив, склон брзим променама расположења. Једино Срби у језичкој употреби имају синтагму братски народ. То код других не бива, смешно је, крајње неозбиљно. Просечан Србин је спреман да свог најљућег непријатеља пригрли само ако је овај у стању да каже неколико речи које Србину легну на срце. Срби без резерве верују у колективна пријатељства и братства и није им јасно због чега их неко мрзи, не подноси, блаже речено, иако том неком ништа лоше нису учинили. Једино код Срба постоји пројекција са личног на колективно: ако је успоставио пријатељство с неким Словенцем, на пример, Србин након краћег времена односе Срба и Словенаца тумачи кроз своје лично искуство и чудом се чуди кад му неко принесе доказе који говоре да на колективном нивоу ствари баш нису за пример.
Многи у Београду и данас мисле да је бомбардовање Србије 1999. године, од „наших традиционалних савезника“, последица некаквог неспоразума, лоше процењеног стања. Па ми смо били на истој страни и у Првом и у Другом светском рату, кажу такви Срби. Међу њима, таквима, највише је ових који у Доналду Трампу виде човека спремног да Србима пружи братску руку, врати Србији Косово, откине Републику Српску од Босне и припоји је Србији.
То што већ неколико дана један део Срба испољава, поводом Трампове победе у председничкој трци са Клинтоновом, не иде нам у прилог, напротив, а друге који све посматрају са стране наводи на закључак да с нама нешто није у реду. Трамп још није казао ни једну једину реченицу о томе што ће учинити сада када је председник САД, а Срби већ знају да ће им ђувегија Словенке Меланије вратити Косово, доделити Републику Српску и на крају, задовољства ради, ухапсити „криминалца Мила Ђукановића“. Све по ономе: како је баби мило, тако јој се и снило.
У овом часу нико не зна шта са Доналдом Трампом као председником Америке чека Америку и свет. Плашим се да то не зна ни сам Трамп. Он је изузетно успешан и способан човек, екстремно богат, зна да прави новац, али то у политици ништа не значи, или не мора да значи. Нешто ће се, нема сумње, променити, али шта и у којој мери, то је у магловитој сфери претпоставки. Клинтонови напуштају светску политичку сцену, растаче се једна организација, бандитска и злочиначка, по свему што су оставили иза себе, али ми не знамо шта ће урадити Трамп, пре свега у Европи и на Балкану. Предизборна кампања је једно, чврст четворогодишњи мандат, нешто друго. Будимо стрпљиви. Ваљда смо, након свих несрећа и мука, нешто научили.
Извор: Вечерње новости
