Хатиџа Бериша је Албанка с Косова. Она је живот поклонила Војсци Србије. Њена браћа погинула су носећи српску униформу. Ипак, целог живота била је на удару и Срба и Албанаца.
Једни су је осуђивали што служи Србији, а други јој нису веровали јер је – Албанка. А на питање чије је Косово, Хатиџа као из топа испаљује: “Косово је српско“.
Војне почасти на сахрани
У тренутку када је постало важно ко се како презива, породица Бериша није имала дилему где припада. На први звук ратних звона њен млађи брат Изет отишао је на ратиште, а 1992. године изгубио је живот у Вуковару.
– Вест о његовој смрти један је од најтежих тренутака у мом животу. Тада сам била потпоручник, у униформи и чизмама, и нисам могла да осетим бол и тугу, само сам помислила шта ли ће сада његова трудна Јелена – прича Хатиџа у емисији “Живот прича“ Татјане Војтеховски.
Смрт најмлађег сина Хатиџин отац је поносно прихватио.
– Тада је Изетовом пуковнику рекао “Друже пуковниче, па ја сам знао да је мој син у рату и да може да дође жив, у колицима или у лименом сандуку“. Иако Албанац, њен отац је одлучио да сина сахрани уз највише српске војне почасти. Моји суграђани Срби били су пуни поштовања, а Албанци су пуштали музику до даске. Можда ме је баш та реакција моје средине највише заболела – прича Хатиџа.
ОВК им запалио кућу
После годину и по дана Хатиџи стиже још један лимени сандук, а у њему пилот Мики, љубав њеног живота, коју и данас није преболела. Неколико година касније оцу је дошло такозвано “веће стараца“ да му тражи синове за ОВК.
– Мој отац је рекао “не“, моји синови нису на продају. Истог дана кућа мог средњег брата нападнута је од ОВК. Били су под паљбом сат времена – прича Хатиџа.
У рату 199. године гине јој и старији брат, а недуго потом пред кућом су јој се појавили српски полицајци, спремни да јој спале дом.
– Мајка је тада рекла “Еј, сине, стани мало. Погледај шта на овој бандери стоји“. Видевши братовљеву умрлицу, полицајац је спустио главу и рекао “Мајка, извини“. После су ми кућу запалили припадници ОВК. У избегличкој колони ме је српски полицајац, који је чуо моје албанско име, тако јако ударио пушком преко леђа, да ми је поломио ребра. После је дошао у болницу са букетом цвећа и извињењем. Сада смо велики пријатељи – каже Хатиџа.
Хатиџи је Србија и даље све. Данас је професорка Војне академије и школује младе за војни позив.
https://youtu.be/HZzuCZPagOo
Извор:Србија Данас
