Сарајево је с тугом у очима и болом у души дочекало победу Доналда Трампа. Док је телевизија туговала, неки су ме тамошњи медији и портали оптужили да сам у Сирији направио разговор са мртвим човеком – са Исметом Бајрамовићем Ћелом. А то је, признајем, велико признање, то је нешто што досад још никоме није успело, то је нешто што је превише чак и за мене. Можда и зато што је Трамп космат, а Ћело ћелав? Или, хајде да се бавимо нашим Ћелама, када већ Меланија, какво красно српско име, показује три прста.
Пише: Мирослав Лазански
Елем, како уверити балканске новинарске жицаре, маргиналце, који су некада писали о Мици Трофртаљки и Харију Џексону на босански начин, ситне пулене наше новинарске мафије, да у Сирији заиста постоји и ради за УН човек по имену Исмет Бајрамовић Ћело. Да је дошао у амбасаду Србије у Дамаску и да смо о путу за Алеп разговарали са Ћелом и отправник послова амбасаде господин Милан Вијатовић и ја. И да тај Исмет Бајрамовић Ћело нема везе с криминалцем Исметом Бајрамовићем Ћелом, зликовцем који се убио, или је убијен, пре доста година.
Како то да у Сарајеву, заправо, и не знају колико укупно Ћела они имају? Мртвих и живих. Што је врло забрињавајуће по Балкан, евроатлантске интеграције и улазак у ЕУ. Наиме, док Сарајево званично не саопшти Бриселу списак свих живих и мртвих Ћела, нема мајци отварања поглавља на путу ка ЕУ. Поглавље 23 за БиХ носи име „Мртве Ћеле, адреса Кошево“, поглавље 32 гласи „Живе Ћеле, непозната адреса“, а поглавље 31 „Живе Ћеле, позната адреса“. Или им је онај зликовац национални херој, па поред њега право на живот нема нити један други Ћело? Чак ни овај у Сирији.
У Сарајеву кажу да знају само за двојицу Ћела, Рамиза Делалића Ћела и оног што се наводно убио, или је убијен. Зар ја треба да одем до Сирије и откријем им и трећег Ћелу? И још да им доказујем и бројем телефона 0930177751 да трећи Ћело постоји? Који се зове Исмет Бајрамовић с надимком Ћело, јер је заиста ћелав, и још успут и жив. Ради у Сирији и држи теретану на Ступу у Сарајеву. И нико да окрене Ћелин телефонски број, објављен у „Политици“, и да скрушено запита: „Господине Ћело, да ли бисте били тако љубазни да нам кажете јесте ли ви живи Ћело, или онај мртав Ћело?“
То се зове „групие“ новинарство. Сарајевско и београдско. Ма какав интервју с председником Асадом, „Политика“ је објавила мој разговор са мртвим Ћелом. За Пулицера. Докторираћу на сарајевским Ћелама…
Нисам знао да у Србији има толико јавних личности које обожавају Доналда Трампа. Признајем аутентичност и искреност по том питању само Војиславу Шешељу и Весни Југовић. Међутим, сада се сви јављају, неки да им је Трамп својевремено нудио брак, али су то с индигнацијом одбили јер већ имају једног тату. Други да су програмски заслужни за његов улазак у Белу кућу, трећи да никада нису сумњали у Доналдов успех. У неверици слушам и гледам оне који су у ноћи председничких избора у САД објашњавали зашто Доналд Трамп сигурно неће победити, како сада хладно објашњавају зашто је победио. А тек они јадници – увлакачи што су у „Краун плази“ гласали? Достојанство, шта то беше?
Доналд Трамп је победио, Хилари Клинтон и Демократска странка траже утеху за садашњост и поуке за будућност. Што се тиче госпође Клинтон, није било боље позиције у борби за улазак у Белу кућу од положаја бивше државне секретарке и уз то још уз благослов актуелног председника. Странка на власти која изгуби изборе првенствено је сама крива што их је изгубила. Овална соба Беле куће, јефтина љубавна афера Била Клинтона, његово флагрантно лагање америчког народа о томе и Хиларина подршка Биловим тврдњама да „орални секс није секс“, чиме је Бил избегао импичмент, јесте, између осталог, и део свеукупног досијеа породице Клинтон. Ту је затим била и јесте нерашчишћена борба унутар Демократске странке, битка између центристичких нових демократа и прогресивног дела странке, одустајање Сандерса у корист Хилари.
Да ли је избор, заправо, био између „неспособног и неподношљиве“? Трамп је деловао као „свој човек, један против свих“, попут каубоја на Дивљем западу, који говори истину. Он је морао да се бори и с историјом, наиме, још од времена Другог светског рата до данас неколико пута се догађало да председнички кандидат, који је бележио лошије резултате у испитивању јавног мњења, у последњем тренутку оствари нагли скок популарности, који ипак није био довољан за победу. Трампу је то ипак успело.
С друге стране, Хилари је деловала као тешки политички штребер. На њеном лицу се јасно читало да свог противника у ТВ дебатама сматра идиотом. Међутим, глупи су увек у већини, освојите њихов глас и увек ћете бити изабрани…
Извор: Политика
