Издвајамо Србија

ММФ ПОСТАВИО ШОКАНТАН УСЛОВ СРБИЈИ: Ако узмете ратне авионе од Русије, више нећете добити ни један кредит!

Сваки пут када би српски премијер Александар Вучић отишао у Москву, а таквих посета било је неколико – што најављених, што ненајављених – у јавности се спекулисало и нагађало шта је тражио, а шта добио од наоружања.

У недостатку званичних потврда, у медијима се малтене надметало у врсти и количини руске опреме која ће нам стићи – од авиона и хеликоптера до противавионских ракета „бук“ и система „С 300“. Још крајем августа ове године руски медији писали су да је војнотехничка помоћ Србији приоритет Путинове политике, наводећи да ће Србији у најкраћем могућем року бити испоручено модерно наоружање и опрема, а српски официри ће у Русији проћи обуку за коришћење и одржавање нових ракетних и ПВО система.

Тако је лицитирања и нагађања око овог „војног пакета“ сустигла и најновија вест да је председник Русије Владимир Путин одобрио Србији испоруку шест „Мигова 29“ и контингент оклопних возила. После ове информације огласио се и председник Србије Томислав Николић, рекавши да је тај гест знак искрене сарадње, поверења и пријатељства две државе.

 

(НЕ)ПРИХВАТЉИВА ЦЕНА

Ипак, одлука председника Путина, чији потез може имати и геостратешку поруку, не значи да је руско наоружање практично на прагу. Дакле, још увек је „голуб на грани“. Јер Руси сада наводно очекују и званичан одговор председника Томислава Николића и Владе Србије, а препрека за реализацију посла могла би да буде и предвиђена цена ремонта постојећих летелица.

О тој теми се, како су известиле „Вечерње новости“, разговарало иза затворених врата на недавној седници Мешовитог комитета за сарадњу између две државе у Суздаљу, али је тек после интервенције руског министра одбране Сергеја Шојгуа цена – око 50 милиона долара за поправку ловаца који су у употреби и пратеће опреме – наводно постала прихватљива за Србију.

Посао с Русијом био би епилог вишегодишњих напора државе да, после три деценије, темељно обнови ратну авијацију. Застарело ваздухопловство и све ближи датум истека ресурса српским „миговима“ највећи су проблем наших оружаних снага. Било је то очигледно и приликом летошње испоруке (на Видовдан) два нова транспортна хеликоптера купљена за српску војну авијацију управо од Русије. Последњи нови транспортни хеликоптери „Ми-8“, чији поједини примерци и даље лете у ВС, купљени су пре чак 36 година.

ОПАСНОСТ ИЗ СУСЕДСТВА

Начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић у јануару ове године је, када се и сазнало за набавку ова два хеликоптера, најавио свеобухватну модернизацију оружаних снага. Говорио је о томе, у ствари, у светлу учесталих најава да ће оружане снаге Хрватске набавити балистичке ракете и од САД добити на поклон 16 хеликоптера „киова“.

Диковић је тада рекао да Србија мора да развија системе који могу да изврше удар на туђу територију, јер би угрожавање безбедности и потенцијална агресија на Србију кренули из неке од земаља у окружењу.

 

Док је Хрватска доказала своју бригу о најважнијој компоненти оружаних снага неке државе у 21. веку, Србија опасно каска за својим западним суседом.

Политички аналитичар и народни посланик Мирослав Лазански нема дилему да ли би за Србију најновији договор био исплатив. „У ситуацији у каквој је српска војска, нама значи да нам неко поклони и пола топа и две пушке! Веома је добро да добијемо те ’мигове’ зато што на тај начин пилоти настављају да тренирају на авионима исте генерације. Не бисмо изгубили пилотски састав, а реално га је тешко надокнадити пошто се зна колико траје обука за надзвучни авион, а и пилоти би колико-толико држали корак са модерним технологијама“, изјавио је Лазански.

Лазански каже да, са шест нових руских „мигова“ и четири већ постојећа, Србија неће имати ниједну целу ескадрилу, али је и то боље од оног што сада имамо. Уз то, наводи Лазански, пуна цена ових авиона износила би више од 100 милиона долара, а добићемо их, „уз ремонтну цену коју су они одобрили, за 20 милиона долара. Према томе, Руска Федерација планира да Војсци Србије поклони најмање 80 милиона долара, а можда и више“.

На састанку мешовите комисије било је речи и о набавци ПВО система „бук“, али је процењено да наша држава тренутно није у стању да издвоји новац за ту врсту технике. „Бук“ је један од најпопуларнијих ракетних система за одбрану неба на свету. Његова цена, незванично, износи око 60 милиона долара по једном дивизиону. Иако „бук“ није јефтин, наши стручњаци наводе да ипак мање кошта од „С-300“, а уједно би био веома компатибилан са нашим већ постојећим системима „куб“ и „нева“. Одлично би се уклопио и Србија би имала врло добро заокружен систем ПВО-а. Питање је само да ли ми имамо новца за то, јер је мало вероватно да Руси то желе да поклоне.

УЦЕНА ММФ-а

Сага око набавке руског оружја траје већ три године, све уз ону народну: „Кад бисмо имали масла, као што немамо брашна, какву бисмо питу направили“, односно шта бисмо то купили а шта добили на поклон. И када се донекле указало разрешење „чвора“, ММФ нам је јасно рекао да, ако узмемо руске авионе, нећемо добити ниједан кредит од њих. А сваки западни авион је два до три пута скупљи од руског. Наша логистика је везана за руске типове авиона, а не за западне.

 

Век употребе ловачке авијације Војске Србије истиче 2018. и 2019. године, што значи да је последњи час да почне ремонт постојећих летелица. Постоје и најаве да ће се у буџету за 2017, први пут после више година, наћи и новац намењен ратном ваздухопловству.

Борбена компонента РВ-а налази се у веома тешкој ситуацији. Мало авиона је активно па се данас може рачунати на свега четири ловца „Миг 29“, три „Миг 21“ и четири „Орла“. Не треба заборавити да је током агресије НАТО-а на Србију 1999. године уништено шест „Мигова 29“.

НАТО СТАНДАРДИ

Почетком деведесетих Хрватска је имала тек неколико оперативних ловачких авиона, да би до сада престигла Србију у сваком смислу. Одговорност војног и државног руководства Србије за вишедеценијско тихо и посредно онеспособљавање војног ваздухопловства, и не само њега, данас је више него евидентно.

Показало се да је главни кривац за урушавање оружаних снага Србије реформа у војсци, која се спроводила по НАТО стандардима. А све је почело 2003. године док је постојала државна заједница Србије и Црне Горе, када је на место министра одбране био постављен Борис Тадић који је подигао ниво „сарадње“ и увео НАТО у све поре одбрамбеног система и Војске и тиме заокружио процес меке окупације наше земље.

 

Неколико недеља после именовања, у марту 2003, говорећи на Другој седници Врховног савета одбране, Борис Тадић је потврдио раније заузете државне ставове и донете одлуке (ВСО и Савезна влада СРЈ) да придруживање програму „Партнерство за мир“ и прелаз на НАТО стандарде и процедуре представљају „приоритет реформе система одбране и војске“. Најавио је да ће се бројно стање Војске СЦГ смањивати и да у следећих неколико година не треба да премашује 50.000 људи.

Тадић је такође објавио да су земљи довољна три корпуса Копнене војске са по 6.000 припадника (команде у Београду, Нишу и Подгорици) уместо тадашњих седам, да је потребно корпус Ратног ваздухопловства и корпус ПВО ујединити у један, а од корпуса Ратне морнарице створити тзв. Обалску заштиту. А затим, након наставка „реформи“, бројност Војске даље смањивати до цифре од 30.000, организациону структуру подвргнути „даљој оптимизацији“, те већину гарнизона дислоцирати из већих насељених места и команде и јединице разместити у посебно изграђене центре за обуку.

Средином јула 2003. године Тадић је у касарни „Топчидер“ у Београду организовао окупљање Колегијума начелника ГШ у проширеном саставу (генерали из војног врха и команданти корпуса), поводом несрећног случаја погибије војника у гарнизону Краљево. Присутне генерале је том приликом окарактерисао, и то дословно, као људе са „пиљарском свешћу“, као „примитивце“ и „ликове који су једино способни да гледају у танге“ (доњи веш) његових секретарица, да би део обраћања зачинио следећом реченицом: „Сви ви заједно (генерали) не вредите колико један НАТО наредник!“, отворено претећи да ће предузимати ригидне мере у наредном периоду. Што се и догодило. Данашње стање Војске Србије последица је те политике.

Када је у питању ваздухопловство, као елитни род војске, до сада једина евидентна новина и промена је у називу.

Војска Србије ће, после паузе од скоро 11 година, уместо Ваздухопловства и противваздухопловне одбране, поново имати РВ и ПВО. То, додуше, барем према првим најавама, неће бити Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана чега се сви сећамо, већ Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана. То бар не кошта. А за остало – кад буде и „масла и брашна“.

 

Извор: Слободан Иконић, Пецат.цо.рс

Loading...
loading...
Loading...