Пише: Ратко Дмитровић
Шта се ово догађа у Србији? Обичан човек не зна, нити може да зна док га не обавесте. Знају ли они који треба да знају, који су плаћени да знају? Ко жели да ликвидира Александра Вучића? Њега или некога од његове породице? Да ли су ово са оружјем поруке и како их дешифровати? Колико је заиста безбедан председник Владе Србије као државни функционер и да ли степен његове угрожености одређује његово име и презиме? Зна ли он сам, Александар Вучић, шта се догађа око њега? Да ли му у кабинет достављају информације, дезинформације или нешто између, фризирано, погодно за манипулацију? Да погађамо чија рука држи конце? Ово су прилично познати рукописи.
Србија је, због много чега, била и јесте полигон судара великих и моћних. И у рату и у миру. Сада је мир, али све указује да неко распирује ватру испод казана у којем се вода никада до сада није охладила. Моћни немају обичај да се натежу и губе време с немоћнима, слабима. Мале државе контролишу методом оружане окупације (што је ређе) или преко јаких играча на терену, који су им лојални и послушни. Србија нема слепо послушне лидере и ту су, изгледа, одговори на питања с почетка текста.
Пуних 25 година Запад понижава, тлачи, убија Србију. Касапи је, исцрпљује, тражи, а заузврат даје нове захтеве, уцене. Санкције које је увео Русији (без значајнијих резултата) Запад хоће да види и у Београду. Из каприца, за још једно понижење Србије. За рушење претпоследњег моста који Србија има према великом свету. Тај руски мост ваља минирати, а експлозив, према замислима Запада, треба да поставе сами Срби. Вучић, скупа са осталима из политичког врха, то одбија и зато плаћа цену.
Ништа се крупно у Србији није одиграло без иностраног фактора, укључујући значајна убиства. Још од времена оног језивог масакра у Старом двору, почетком двадесетог века, када је затрта лоза Обреновића. Ко још верује да су Зорана Ђинђића убили само Срби? Ни једна од овдашњих револуција није била спонтана, изворно наша. И ниједна нам никаквог добра није донела.
Није искључено да све ово што данима тресе српску јавност готово неприметно утихне. Значи, ништа значајно није се догодило. Не, сасвим супротно, догодило се и још се догађа, али претпостављени развој догађаја може да буде знак да смо коначно нешто научили из великих шпијунских игара.
Корист ће доћи једино ако Србија баш сада, муњевито, без дана устезања очисти своје безбедносне структуре од оних који су тамо доспели по кумовској, страначкој, пријатељској линији и то користе да би се бахатили, богатили и помало издавали сопствену земљу. Не буде ли таквог чишћења… нека нам је милостиви Бог у помоћи.
Извор: Вечерње новости
