Није оно што већина људи мисли!
Четири слова „С“ су чест мотив у историји српске хералдике. Изворно, преузета су из Византије, а на нашим просторима први су га на свом грбу носили Мрњавчевићи. На српски грб ставио их је деспот Стефан Лазаревић, након што је постао византијски деспот 1402. године.
На грбу обновљене Византије налазила су се четири слова „β“ која имају идентичан облик са ћириличним словом „В“. Реч је о акрониму мотоа династије Палеолог тј. мотоа Византије: „Цар Царева, Царује над Царевима“ („Βασιλεὺς Βασιλέων, Βασιλεύων Βασιλευόντων“).
Овде се мисли на Исуса Христоса – цара небеског, који царује над свим царевима света.
Деспот Стефан је увео варијацију овог грба и уместо четири „β“ ставио четири „С“. Визуелно изгледали су скоро идентично, а реч је била о почетник словима имена Срба.
Крст са оцилима је, уз двоглавог белог орла, најзначајнија хералдичка фигура која чини традиционални грб наше земље, а ево и објашњења његове симболике
Србија у средњем веку није имала свој посебан државни (земаљски) грб јер се сматрало да су застава и грб владара симболи државе којом он влада, а крст са оцилима између кракова почео је да се приказује као грб Србије тек у Илирским грбовницима с краја 16. века.
Из фиктивне хералдике овај грб преселио се у српску практичну хералдику 18. века и представља грб или део грба Србије све до наших дана.
Извор:Србија Данас
