Да ли је, и колико, Приштина близу чланства у Унеску, могло би да се зна тек у новембру идуће године, уколико поново поднесу тај предлог на заседању Генералне скупштине ове организације.
До тада, извесно је, и Београд и лидери косовских Албанаца уз помоћ сила које их подржавају покушаће дипломатским акцијама да спрече или “погурају” учлањење непризнате државе.
Порука председника Србије Томислава Николића – да ће, у случају да Косово постане члан, предложити да се прекине дијалог с приштинским властима – повод је да се сагледа докле су представници привремених институција у јужној покрајини стигли с намерама да уђу у Организацију УН за образовање, науку и културу, што би био први корак ка њиховом приступању осталим светским организацијама.
Приштинске власти су, после прошлогодишњег фијаска на ГС Унеско, истога часа, када су одбијени у покушајима да се докопају столице у Унеску, кренули у нову офанзиву лобирања, за следећу Генералну скупштину, која се одржава сваке две године. Неке земље су, у међувремену, придобили, друге изгубили. Ситуација је и даље неизвесна.
– Уколико се такав захтев евентуално буде нашао на дневном реду Извршног савета и Генералне скупштине Унеска, Србија ће све учинити, као и прошле године, да се то осујети – поручио је за “Новости” амбасадор наше земље при овој светској организацији Дарко Танасковић.
Нови захтев, засада, још није стигао, а још се не зна да ли ће га тзв. држава Косово уопште подносити. У принципу, ништа их не спречава да се поново одлуче на такав корак. Уосталом, и прошлогодишње стављање овог питања на дневни ред је већ, само по себи, било велики преседан.
– Актуелна геополитичка кретања у свету, као и тренутни приоритети у самом Унеску, косовским властима у овом тренутку не иду наруку. Следећа година је изборна, јер се бира нови генерални директор организације уместо Ирине Бокове. Има и других изазова, као што је тешка материјална ситуација – каже за “Новости” добро обавештени извор из Унеска.
Познаваоци прилика истичу да је, истовремено, велика већина држава чланица против додатне политизације која би била веома штетна за даљи рад ове организације. Ипак, треба бити на сталном опрезу, јер приштинске власти намеравају да искористе сваку прилику која им се укаже.
БЕЗ ДВЕ ТРЕЋИНЕ
Прошле године у новембру, на гласању у Паризу, Косово није добило потребну двотрећинску већину 95 од 142 члана. За пријем је гласало 92, против је било 50, а 29 се уздржало.
Извор: Вечерње новости
