Православна црква и верници славе Дан Светог Димитрија, у народу познатији као Митровдан. Празник је посвећен команданту Солуна из 3. века који је страдао јер је штитио хришћане.
Српска православна црква данашњи дан слави као празник посвећен античком команданту Солуна Светом Димитрију који је страдао због ширења хришћанства. Дан светог Димитрија је у народу познатији као Митровдан.
Свети великомученик Димитрије Солунски, кога старокалендарске православне цркве славе 8. новембра, рођен је у Солуну у 3. веку нове ере, где је постављен на очево место за војводу. Задатак му је, такође, био да прогони хришћане. Међутим, он их је штитио и зато био осуђен на смрт. Избоден је копљима од стране римских војника почетком 4. века.
Црквени историчари нису сагласни око тога да ли живот овог светитеља треба лоцирати у Солун или Сремску Митровицу, римски Сирмијум, јер најстарији документи који су сачувани потичу тек из 8. века, преноси Верска информативна агенција.
Према једном тумачењу, мученик је погубљен у Сирмијуму, а остаци пренети у Солун, након освајања Срема од варвара. Грци су већ 413. подигли у Солуну базилику у којој су се чувале мошти Светог Димитрија. Град је сачуван, по предању, од земљотреса, болести, опсада. Свети Сава Српски, како бележи Доментијан „дође у солунски град и поклони се светом великом чудотворцу Димитрију и целива његову часну руку“.
Светог Димитрија посебно славе, поред Грка, Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку. Они су га 1581. изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви.
У Српској цркви је њему посвећено преко 120 храмова. Сремска Митровица га нарочито прославља, а на њеном грбу налази се од 1388. године.
Многобројне су српске породице које данас славе своју крсну славу.
Народна веровања и обичаји
Народни обичај налаже да се данас остане код куће. Верује се да онај ко данас не буде код своје куће, целе ће године бити ван ње и ноћити по туђим коначиштима.
Постоји и веровање да уочи Митровдана морају да буду завршени сви велики послови, нарочито велики радови на пољу и друге ствари које се раде напољу.
Сматра се да је време после Митровдана варљиво, односно да зима може сваког часа да изненади, па се зато учврстило мишљење да је лоша срећа ако се нешто остави за после великог празника.
За Митровдан се верује и да предсказује каква ће бити зима. Ако је дан сунчан, наводно ће зима бити блага, са мало изузетно хладних дана. Ако на Митровдан падне снег, верује се да ће се задржати све до априла.
У Србији постоји и веровање да на Митровдан не треба грдити малу децу, колико год да су погрешила или безобразна, јер ће наводно онда целе године бити несташна.
У Србији је одавно обичај да Димитрији имају надимке Мита и Митар, због чега је и дан Светог Димитрија добио народни назив Митровдан.
Сматрате ли да су ови обичају на Митровдан сујеверје или ту ипак има нечега? Оставите нам ваше мишљење у коментарима.
Извор: РТС/Телеграф.рс
