Утицај Русије на балканске државе је тема којом се немачки медији баве све чешће. Оно што им је посебно интересантно јесу заједничка војна вежба Русије, Србије и Белорусије код Београда и хапшења у Црној Гори и Србији.
„Више од пуке вежбе“ – то је наслов текста који је лист Зидојче цајтунг објавио о томе како „руски утицај на Балкану превазилази пропаганду. Блискост са Москвом отежава кретање Србије ка ЕУ“. „Задатак 150 руских падобранаца и још 550 руских, српских и белоруских војника, врло је јасан: у оквиру вежбе „Словенско братство“, они треба да тренирају напад на „терористички камп“. И политички контакт је интензиван. Прошле недеље је координатор тајних служби Николај Патрушев, један од најближих сарадника председника Владимира Путина, провео два дана у Београду. Званични циљ: да припреми меморандум о сарадњи српске и руске тајне службе.“
Aутор текста Флоријан Хасел пише да су „московске иницијативе контраофанзива покушају ЕУ да јаче обавеже Србију за своју политику. Напослетку, Србија је кандидат за ЕУ и требало би да постане члан већ 2020. а то је циљ од кога највероватније неће бити ништа. Према београдским извештајима, неке земље ЕУ блокирају наставак преговора са Србијом – не само због неразјашњеног односа Београда са Москвом, али и због тога.
„Русија се труди не само да у Србији задржи или поврати стари утицај. У Бугарској – чланици Европске уније – Русија доминира великим деловима привреде и политике. У Босни и Херцеговини, председник Путин подржава председника Републике Српске Милорада Додика који се противи срастању крхке државе. И у Летонији, Мађарској или Словачкој, Москва покушава да ојача свој утицај и ослаби утицај ЕУ, како то документује нови извештај Центра за проучавање демократије у Софији (ЦСД) и центра за стратешке студије (ЦСИС) у Вашингтону.“
У тексту се даље наводи и да је Црна Гора донедавно била под јаким утицајем Русије – „док се премијер Мило Ђукановић није окренуо ЕУ и НAТО, тако да га је НAТО већ позвао у чланство“. „Ове недеље, у Црној Гори нешто мање од 700 војника НAТО изводи вежбу реаговања на поплаве и хемијске несреће, истовремено са маневрима Срба и Руса код Београда. Могуће је да Москва неће остати само при војним вежбама.“
Након подсећања на хапшење двадесет лица која су у Црној Гори осумњичена „да су хтела да пуцају у масу пред парламентом и инсталирају владу блиску Москви“ и на хапшење у Београду особа које су „заједно са саучесницима у Црној Гори припремали илегале активности у тој земљи“, Хасел закључује да је један од разлога за „рвање око утицаја на Балкану и у томе што Србија, највећа држава настала на тлу бивше Југославије и земља са кључном позицијом не само када је реч о таласу избеглица из 2015, неће да се јасно политички определи. Србија јесте кандидат за ЕУ (од краја 2013), али преговори уопште не напредују. Србија неће ни да се одрекне свог утицаја на Косову, ни да се спољнополитички постави против Москве: пошто највећи део гаса и бензина добија од Русије, а многи Срби Русе сматрају словенском браћом, то политички није једноставно.“
Интернет-портал НТВ пише: „То што Србија и Русија одржавају заједничку војну вежбу, не изненађује никога ко познаје историју те две земље. Православна вера већ столећима повезује Русе и Србе. Aли, Србија жели и у ЕУ а она тренутно није у добрим односима са Русијом. Ту се отвара сукоб. Из Брисела је стигла критика маневара у којима учествује и Белорусија. Као и захтев да се Београд прикључи санкцијама против Русије. То је наравно противно српским уверењима: сарађиваћемо са ким хоћемо, рекао је министар спољних послова Ивица Дачић у Београду. Његова земља, додао је, никога неће питати за дозволу, јер то је наша земља и то су наши интереси.“
Извор: dw.com
