Многи извори и друштвене мреже су пуне гласина да је познати глобалиста недавно преминуо од срчаног удара. Гласине још увек нису званично потврђене.
Сорош је по неким информацијама проглашен мртвим још јуче ујутру око 6 сати и то од јачег срчаног удара. Неки изворе наводе да је имао компликације на плућима па је после терапије антибиотицима изненада добио срчани удар.
За сада је евидентно да нема званичног деманта ове вести иако се брзином светлости шири.
Ових дана су медији преплављени вестима о масовним демонстрацијама у САД и то против новог председника Доналда Трампа а све у режији Џирџа Сороша.
Ко уствари стоји иза овог човека и шта се уствари дешава сазнаћемо ускоро.
Ко је овај човек?
Џорџ Сорош је рођен 12. августа 1930. године у Будимпешти, у породици секуларних мађарских Јевреја, под именом Ђерђ Шварц. Отац му је био адвокат, док му је мајка долазила из фамилије која је држала добростојећу радњу за трговину свилом. Промениили су презиме 1936. године због пораста антисемитизма.
Имао је непуних 14 година када су нацисти окупирали Мађарску, после чега је јеврејској деци постало забрањено да похађају школе а морали су и да се пријаве и Јеврејском већу. Када му је наређено да однесе обавештења о депортацији другим Јеврејима, одбио је, и почео да се скрива. Неко време га је чувао мађарски министар пољопривреде који га је представљао као своје кумче.
1945. године Сорош је преживео крваву Будимпештанску битку између Вермахта и Црвене армије. Две године доцније је емигрирао у Енглеску и постао сиромашни студент Лондонске школе економије. Филозофију му је предавао Карл Попер. Неко време је радио као железничар и конобар, а бавио се и продајем разних ситница на обали и у сувенирским радњама.
Бечелор диплому из филозофије на ЛШЕ је стекао 1951. године, а три године касније на истом факултету је и дипломирао. Срећа му се осмехнула када је послао писма генералним директорима свих трговачких банака у Лондону; добио је само два одговора и почео да ради у банци “Сингер & Фридландер”, са дна лествице.
1956. године се одселио у Њујорк где је радио као арбитражни трговац и аналитичар. Планирао је да остане пет година, довољно да скупи пола милиона долара, па да се онда врати у Енглеску и настави да студира филозофију. У то време је под утицајем Поперових идеја развио теорију рефлексивитета која каже да валуација било ког тржишта производи проциклични круг, или моралан или неморалан, који даље утиче на тржиште.
У Америци је остао много дуже, радећи као потпредседник једне банке, али није био превише срећан на том послу: желео је да се наметне као инвеститор како би рефлексивитет учинио профитабилним. 1967. године му се пружила управо таква прилика, када се запослио у једном офшор инвестиционом фонду, “Фирст Еагле Фундс”.
Три године касније основао је “Сорос Фунд Манагемент” и постао његов председник. 1973. године је због нових регулаторних рестрикција које су му лимитирале пословање, одлучио да се повуче са позиције из инвестиционог фонда који је водио од 1967. године, па је основао сопствени “Qуантум Фундс” који и дан-данас води.
Извор: Wебтрибуне.рс
