Издвајамо Србија

УДАРНА ВЕСТ-Пријава ротив 16 хрватских генерала због злочина!

МУП Републике Српске поднео је кривичне пријаве суду БиХ против 16 генерала Хрватске војске и ХВО за злочине из септембра и октобра 1995. и очекује се да ови људи ускоро буду процесуирани, сазнају „Новости“. Међу окривљенима су и Анте Готовина и актуелни министар одбране Хрватске Дамир Крстичевић. То значи да би осумњичени официри, уколико кроче на територију БиХ, требало да буде ухапшени.

Loading...

Они се терете да су као непосредни руководиоци војних операција „Маестрал“ и „Јужни потез“ на пет западнокрајишких општина одговорни за протеривање 120.000 људи, за убиство 1.644 цивила и војника. Како „Новости“ сазнају, на списку окривљених за злочине почињене у Мркоњић Граду налазе се генерали Тихомир Блашкић, Атиф Дудаковић, Амел Дураковић, Жељко Гласиновић, Владо Јурчевић, Дамир Крстичевић, Зоран Мареља, Слободан Матенда и Илија Накић.

Високе старешине хрватско-муслиманске ратне коалиције оптужују између осталог и обдукциони налази на 1.214 ексхумираних тела Срба који доказују да је огроман број ових људи убијен после мучења током окупације.

Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање ратних злочина у Бањалуци, објашњава да су кривичне пријаве против хрватских и муслиманских команданата првобитно биле предате хашком суду. Злочини из операција ХВ и муслиманске војске после 4. августа 1995. нису третирани у Трибуналу током суђења Готовини и другима за „Олују“. Тај поступак у Хагу је био раздвојен, а случајеви „Маестрал“ и „Јужни потез“ остављени правосуђу БиХ.

Којић нам је посредно потврдио писање загребачког „Глобуса“ да пред судовима БиХ постоје оптужнице против 483 официра ХВ и 397 ХВО које чекају да буду активиране.

– У тачан број оптужница нисам сасвим сигуран, али знам да је МУП РС закључно са јуном ове године судовима у БиХ поднео 1.084 кривичне пријаве – каже наш саговорник. – Ту су и 1.440 извештаја о поступању по налозима судских истрага против 7.712 особа које су починиле кривична дела над више од 23.000 Срба у БиХ.

Према документима у које су „Новости“ имале увид, генерали Звонимир Червенко, Расим Делић, Вахид Каравелић, Анте Готовина, Тихомир Блашкић су били присутни на састанку у Загребу средином септембра 1995. Тада су Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић, уз Ричарда Холбрука и америчког генерала Веслија Кларка, договорили заједнички Штаб за нападе на РС после „Олује“.

Као места где су почињени највећи погроми над Србима наводе се Грахово, Гламоч, Дрвар, Петровац, Крупа на Уни, а највише пострадалих је било на територији Мркоњић Града који су заузели ХВ и ХВО 10. октобра 1995. После 117 дана окупације у околини градића ексхумирано је 257 тела жртава међу којима је 10 жена, 71 цивил и 97 припадника ВРС, тројица полицајаца… У једној гробници било је 181 тело, а у мањим гробницама пронађено је још 176 лешева. Многи нису идентификовани. Порушено је 1.608 кућа, 700 станова док је 3.000 стамбених објеката демолирано…

А пишући о оптужницама против припадника регуларне војске Хрватске и ХВО, загребачки „Глобус“ прекјуче је додатно потпалио пожар који је настао у тамошњем медијском простору после хапшења десеторице из Орашја. Генерал-потпуковник ВРС Бошко Келечевић, који је 1992. био начелник штаба Првог крајишког корпуса ВРС, за „Новости“ коментарише да га не чуде вести о оптужницама против хрватских часника.

– Чињеница је да је рат у БиХ почео 20. марта 1992. када су Оружане снаге из Хрватске прешле мост у Босанском Броду и у селу Сијековац. До 26. марта већ су побиле 26 српских цивила – каже Келечевић. – На челу те јединице био је саборски заступник из Загреба Анте Пркачин, рођен у Славонском Броду. Претходно је Одлуком Врховништва из 28. новембра 1991. успостављена команда Оперативне зоне источна Посавина са седиштем у Славонском Броду чији је први командант био пуковник ХВ Иво Петрић. Погром Срба из посавских општина почиње 20. априла када Загреб смењује Петрића, а поставља за команданта амбициозног пуковника ХВ Винка Штефанека.

Према ратним дневницима из оног времена, после Сијековца, 4. маја уследила су хапшења Срба у Орашју и око њега која су кулминирала рацијама. Само у малом селу Букова Греда на лицу места је убијено десетак цивила. Следе догађаји око Оџака, 7. маја и привођење више од 1.300 српских цивила из три околна села. Затим се формира систем конц- логора где је завршило њих 2.500. Хрватска војска је до јуна 1992. овладала са 760 квадратних километара босанске Посавине одакле су протерани тек 7. новембра 1992. када су јединице Првог крајишког корпуса ушле у Босански Брод. То је био и званичан крај операције ВРС „Коридор“ која је почела 24. јуна.

ДОКАЗИ У КЊИГАМА

О улози јединица и старешина ХВ и ХВО у Босни 1992. у Хрватској написано је у књизи „Рат у Посавини“ аутора пуковника Јерка Зовака из 108. бригаде ХВ у Славонском Броду. Пуковник је штампао и наређења и дневне заповести јединицама ХВ и ХВО из Загреба које су се бориле на терену и анализирао је и крах хрватске агресије. Он је за то окривио хрватску државну политику тог времена.

Пуковник Зовак помогао је и у писању књиге „Коридор“ српског генерала Новице Симића из 2010, уступивши му обиље материјала са хрватске стране.

Извор:Вечерње новости

Loading...
loading...
loading...