Народни певач Бора Дрљача открива да су му усташе убиле мајку, и то док га је држала у наручју! Пошто је имао само две године кад се овај стравичан злочин догодио, мајку не памти, али је некако успео да нађе њен гроб и подигне јој споменик.
Бора каже да је преживео судбину ратног сирочета и да је уз помоћ песме успео да пронађе срећу у животу.
– Рођен сам 1941. године у Доњој Суваји код Босанске Крупе, на почетку Другог светског рата. Босну је тада преузела НДХ на челу са усташама. Они су шуровали са Немцима, а убијали су наше људе. Ишли су од куће до куће, јурили комунисте, партизане, пуцали по цивилима. Кад сам имао две године, усташе су убиле моју мајку Стоју. Држала ме је у наручју испред куће, а рафал јој је пресекао стомак – прича Бора Дрљача
Каже да се мајке не сећа.
– Не сећам се мајке, а немам ни слике, пошто су изгореле у кућама које су запалили. Нисам знао где је сахрањена, чуо сам био да је истог дана покопан и један народни херој. Преко тог гроба сам нашао њен и подигао јој споменик. Био сам ратно сироче, школовао се по домовима. На крају сам у Београду уписао факултет, али је песма победила.
Осим мајке, крајем деведесетих је изгубиои и супругу Верицу, која се убила великом дозом лекова.
– Упала је у кризу кад је напунила 50 година и кад је ушла у климакс. Имам стих: „Сва се туга света срушила на мене, живим без завичаја и вољене жене. Болан лијежем, болан устајем, идем даље, не одустајем.“
С њом има два сина. Каже да му ни синови нису утеха.
– Нису! Старији Владимир има 40 година, као и снајка. Не могу да имају децу, па немам унучиће. Он би требало да предузме неке мере, да нађе неку жену с којом ће бити паралелно. Млађи Бранислав има 37 година, а кад му поменем да се жени, ко шилом у дупе да га убодем, изнервира се. Уместо да се играм с унуцима, играм се са керовима. За кога сам радио и стварао? – жали се Бора.
Кад се каже Бора Дрљача, многи помисле на крајишке песме, због чега је певач посебно поносан.
– Дошао сам на идеју да снимим песме које су се певале на пределима Лике, Баније, Босанске Крупе, кад није било струје, док се прела вуна… Ја сам јединица мере како треба да се ради овај посао – поносан је Бора.
На питање о националној пензији каже да се она добија преко везе.
– Седам пута сам аплицирао, али ми нису дали. Мени, живој легенди која хода, кад одем негде, ко да је стигао Тито. То иде преко везе. Мерима Његомир је тако добила, као и Мирослав Илић, док му је зет Драган Шутановац био на власти.
Каже да има посла, али да је све теже.
– Стално радим. Мада, у нашој дијаспори су остале само дискотеке, а тамо наступају старлете. Дели се дрога, оне имају секс с власницима…. Има много старијих певача који немају новца да плате струју јер немају где да певају.
Извор: Информер
