Српска православна црква и њени верници 21 новембра прослављају првог међу арханђелима, светог арханђела Михаила.
Анђели се сврставају у три хијерархијска реда, од којих виши чине шестокрилни серафими, многооки херувими и богоносни престоли, средњи су господства, силе и власти, а нижи начала, арханђели и анђели. Седам врховних анђелских кнезова разликују се само по служби:
Михаило је врховни архистратиг и борац против свих Божјих непријатеља, Гаврило је весник Божјих тајни, Рафаило је исцелитељ људи, Урило је огањ, светлост божја и просветитељ помрачених, Салатило је молитвеник јер се стално моли пред Богом за људе и побуђује иу на молитву, Јегудило је славитељ Бога који моли награду за оне којима шта раде у Божју славу, а Варахило је давалац Божјег благослова и посредник Божјих доброчинстава.
Како нас то и од кога све штити архангел Михаило? Прочитајте нека од његових многобројних чуда –
Врховни вођа анђелске војске, арханђел Михаило вазда, са исуканим мачем удара на непријатеље и прогони их.
Он се бори против сатане и демона који хоће да завладају светом и против свих Божјих непријатеља, па је у Православној цркви поштован као ратнички јунак и борац који се призива у помоћ и под чију се заштиту стављају земље и градови.
Осим тога , арханђел Михаило је моћни исцељитељ, код чијих су се храмова догађала много излечења. Главно место његовог поштовања био је фригијски град Хона, ранија Колоса у близини Јерапоља. Ту се догодило познато чудо арханђела Михаила, коме је неки незнабожац, из захвалности што му је излечио ћерку, подигао храм у близини извора лековите воде.
У намери да потопе храм, злобни незнабошци наврнули су према светињи оближњу реку,због чега је арханђел Михаило отворио у стени развалину у коју је река понирала.
Настао у Фригији, култ арханђела Михаила сеже у ИИИ век. Њему су у Православној цркви посвећена два празника: Спомен чуда Светог арханђела Михаила у Хони, народни Ранђел Други, и Сабор Светог арханђела Михаила и осталих бестелесних сила, у народу познат под називом Аранђеловдан.
Погледајте видео:
Оба празника славе се као породичне славе. Према неким изворима Аранђеловдан је славила владарска лоза Немањића. У Шумадијској епархији Аранђеловдан је другом, а у Босни на петом месту по броју свечарских домова.
Верује се да нема спаса оболеломе коме Душовадник Михаило стане уз узглавље с мачем у једној и јабуком у другој руци.
Извор: опанак.рс/Србија јавља
