Православље

ЧУДА СВЕТОГ НИКОЛЕ: “Не захваљујте се мени, него Богу. Ја сам грешник и смртник као и ви”

Светог Николу су већ за живота сматрали свецем и призивали у помоћ. Према веровању, он може да излечи сваку бољку. Многа чуда су се десила због његових моштију које мироточе. Болесни који су му се молили, како кажу веровања, успели су да поврате вид, проходају, а глуви да врате слух.
Познато је да је још за живота чинио чуда и помагао сиротима и нејакима.
Када му се упокојише родитељи, који су били врло богати, он поче од свог наследства помагати сиротињу, делећи милостињу и удајући сироте девојке. То је чинио тако што је новац остављао у чарапе, крај узглавља кад људи спавају, да се не зна да је то био он. Својим чудесним моћима свети Никола помаже сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Многе морепловце спасао је од бродолома и многе путнике из несрећа.

Има много прича како је Никола помагао људима у беди и невољи. Једном…

Једном је завладала велика глад у Ликији, а у Италији је био један трговац који је имао много жита. Њему се Никола обратио у сну понудивши му три златника да одвезе брод пун жита у Ликију. Трговац тако и учини. Сво своје жито је продао, а град Мир спасио од глади.

Никола је био и вешт политичар. Једном је избила побуна у Фригији. Цар Константин посла тројицу војвода са војском да угуше побуну, међутим војници су се искрцали у Ликију, где су одмах почели да злостављају становништво и отимају од народа. Никола је позвао војводе у своју кућу и замолио их да обуздају своје војнике. Ови то и учинише. Управо у то време један невини грађанин је био осуђен на смрт. Осудио га је један управник, који је хтео на тај начин да дође до богатства тог грађанина.

Никола је сиромаха спасио од сигурне смрти на губилишту и осудио управника због грамзивости и среброљубља. Војводе су затим наставиле пут у Фигију гдје су угушиле буну. Вративши се цару Константину, војводе су очекивале награду и похвалу, али један царев службеник их је осудио као издајнике и бацио у тамницу. Из тамнице су се војводе молиле и призивали Николу да их спаси од погубљења. Никола се следећег дана појавио код цара Константина и изнудио опрост војводама. Када су се војводе захвалиле цару што им је поштедио живот, он им је саопштио да то није он урадио, него да је за то заслужан свети човек, Никола.

Никола се појављивао и на местима на којима претходно није могао да буде физички присутан.

Једном, када се трговачки брод враћао из Египта у Ликију, ухвати их страшна олуја. Морнари почеше да се моле Богу и призивају Николу. Никола се појавио, дохватио крму и избавио брод и морнаре од олује. Када се олуја стишала, Никола је нестао. Дочекао их је у луци где је бод пристао, а морнари стадоше да му се захваљују. Никола им на то одговори: „Не захваљујте се мени, него Богу. Ја сам грешник и смртник као и ви“.

У Иверонском скиту, старац Никола из Маркианског братства испричао је причу о свештенику који има једноставност детета.
Једном, када им је бунар пресушио ставио је икону Светог Николе у кофу за воду и спустио је у бунар говорећи:

“Свети Никола, ти си заштитник морнара који плове на води, ако хоћеш да упалим кандило испред Твоје иконе, можеш испунити овај бунар водом. Ти видиш колико нам људи долази, а ми немамо ни хладне воде да им дамо.”

Какво чудо! Вода је постепено почела да надолази и икона Светог Николе је плутала на површини воде све до свештеникових руку који ју је побожно целивао и однео у цркву.

Превод са енглеског Владимир Србљак
Извор: Манастир Лепавина
Loading...
loading...
Loading...