Када му се упокојише родитељи, који су били врло богати, он поче од свог наследства помагати сиротињу, делећи милостињу и удајући сироте девојке. То је чинио тако што је новац остављао у чарапе, крај узглавља кад људи спавају, да се не зна да је то био он. Својим чудесним моћима свети Никола помаже сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Многе морепловце спасао је од бродолома и многе путнике из несрећа.
Има много прича како је Никола помагао људима у беди и невољи. Једном…
Никола је био и вешт политичар. Једном је избила побуна у Фригији. Цар Константин посла тројицу војвода са војском да угуше побуну, међутим војници су се искрцали у Ликију, где су одмах почели да злостављају становништво и отимају од народа. Никола је позвао војводе у своју кућу и замолио их да обуздају своје војнике. Ови то и учинише. Управо у то време један невини грађанин је био осуђен на смрт. Осудио га је један управник, који је хтео на тај начин да дође до богатства тог грађанина.
Никола се појављивао и на местима на којима претходно није могао да буде физички присутан.
Једном, када се трговачки брод враћао из Египта у Ликију, ухвати их страшна олуја. Морнари почеше да се моле Богу и призивају Николу. Никола се појавио, дохватио крму и избавио брод и морнаре од олује. Када се олуја стишала, Никола је нестао. Дочекао их је у луци где је бод пристао, а морнари стадоше да му се захваљују. Никола им на то одговори: „Не захваљујте се мени, него Богу. Ја сам грешник и смртник као и ви“.
“Свети Никола, ти си заштитник морнара који плове на води, ако хоћеш да упалим кандило испред Твоје иконе, можеш испунити овај бунар водом. Ти видиш колико нам људи долази, а ми немамо ни хладне воде да им дамо.”
Какво чудо! Вода је постепено почела да надолази и икона Светог Николе је плутала на површини воде све до свештеникових руку који ју је побожно целивао и однео у цркву.
Извор: Манастир Лепавина