Српска православна црква 9. децембра прославља празник Светог Алимпија Столпника
Иако празник Св. Алимпија није заповедан, а тиме и нерадан за вернике, његов култ је распрострањен код Срба и слави се и као крсна слава.
У Србији се, у неким крајевима назива и Свети Ђорђе Алемпије. То је зато што се тога дана слави спомен освећења два храма Св. великомученика Георгија, у Русији и у Грчкој. Народ је култ оба светитеља сјединио у један.
Свети Алимпије Столпник је хришћански аскета из 7. века. Рођен је око 522. године у побожној породици у Андријанапољу у Пафлагонији и још као мали је био предат на службу Богу, служивши као ђакон андријанапољског епископа Теодора, који га је и научио Светом писму.
Алимпије је желео да живи у молитви и усамљеништву, па се повукао на једно грчко гробље поред града Пафлагоније, од којег су људи бежали због демонских привиђења. Ту се настанио на једном стубу (столпу), и на њему на хладноћи и врућини, у посту и молитви, провео већи део живота. Због тога је назван столпником. После неког времена подсмевања и чуђења, на шта се
Алимпије није обазирао и није дозволио ниједном искушењу да га поремети, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утехе, поуке и исцељења.
Око његовог стуба подигнута су два манастира, један мушки и један женски. У женском манастиру живеле су Алимпијеве мајка и сестра, а он је са свог стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу. Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру у Светој гори. Сматра се једним од три велика столпника, поред Симеона Столпника и Данила Столпника.
Свети Алимпије на икони се представља у аскетском, тј. пустињачком оделу како седи на свом столпу. Он је заштитник стоке, па се зато на његов дан не упреже стока. По предању, он је прегазио кугу и од тада се она не јавља.
Извор: Telegraf.rs/Informer.rs
