Издвајамо Православље

ДАНАС ЈЕ ВАРИНДАН: Данас се кува ВАРИЦА и сеје пшеница коју за БОЖИЋ износимо на трпезу

Света Варвара, позната и као Света Барбара, хришћанска је мученица и светитељка. Православна црква прославља је 17. децембра, а сматра се заштитницом рудара, земљорадника, зидара, кувара, тесара…

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Живела је у 3. веку, у време римског цара Максимилијана. Отац јој је био по имену Диоскор. Био је многобожац и врло строго је васпитавао своју кћер. Али једном приликом, када је хтео да зида купатило, он заповеди да се направе два прозора, а Варвара је затражила три, за Оца, Сина и Светога Духа. Када је ово чуо, њен отац је био саблажњен што му је кћерка хришћанка. Одвукао ју је код старешине области, где девојка храбро призна да је хришћанске вере и да се никада неће поклонити идолима.

Због таквих њених речи, ставише је на муке, најпре је истукоше, палили су јој ребра и груди, а на крају су је свукли до гола и тако градом провели. Сам отац Диоскор је својој кћери одсекао главу. Тако се ова млада девојка жртвовала за Христа, а њеног оца је стигла заслужена казна – једном га је погодио гром и скончао је у мукама.

ОВАКО СУ ВАРИЦУ КУВАЛИ НАШИ СТАРИ
Састојци:
пшеница
кукуруз
вода
ораси
мед
Напомена:
количина пшенице и осталог материјала је по сопственој жељи. На слици је варица са 1/2 кг пшенице, 250 г кукуруза, 250 г ораха и 6 кашика меда.
Пшеницу и кукуруз налити водом (за 2 цм да пређе преко материјала) и оставити да преноћи. Наредног дана налити чисту воду и на смањеној температури кувати 2-2,5 сата (док течност не испари, а зрна омекшају). Додати мед и исецкане орахе, промешати и служити.

На икони се св. Варвара представља у обичном тадашњем женском оделу са крстом и митром у руци, а њене чудотворне мошти чувају се у Кијеву. Прослављена у Царству Христовоме, она се много пута јављала до дана данашњега, понекад сама, понекад у пратњи Пресвете Богородице.

Народни обичаји и веровања

Постоји народни обичај да се уочи Свете Варваре кува жито – варица и увече остави да уври поред ватре у лонцу, па се сутра на Варварин дан гледа са које је стране наврило, па се каже да са те стране у пољу треба сејати пшеницу, ако се жели добар род. Варено жито се једе у кући, њим се посипа место где се узима вода за пиће, а меша се и са соли, па се даје стоци.

У Срба је народна година, као и црквена данас, почињала 1. септембра, пошто се побере летина, па је зато Варварин дан био први дан у овој години. У неким крајевима Србије обичај је и да се на данашњи дан потопе зрна пшенице у воду да проклијају па се на Божић изнесу да се види колико је порасла пшеница. У новија времена, зрна пшенице се натопе и ставе на тањирић или у чинијицу па кад пшеница порасте изнесе се на божићну трпезу.

Кад се вари варица деца у Боки певају:

Вари вари варице,

Да се раду јарицеИ

бијеле јагњице

и детици и јунцици.

Варица се једе хладна и други и трећи дан и зато се пева:

Варварица вари,

А Савица лади,

Николица куса.

Извор:Курир.рс/Wикипедиа