Србија

Хаос пред председничке изборе у Србији! Поновo свађе!

Предстојећи председнички избори изгледа су ових дана главни камен спотицања и за власт и за опозицију. Они су разлог сукоба два најмоћнија човека у земљи, председника и премијера Србије Томислава Николића и Александра Вучића, на њих није остала имуна ни СПС у сопственим редовима, а тек иначе посвађана опозиција…

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Највећу буру у јавности је, очекивано, привукао Вучићев и Николићев недавни спор прво око штрајка војске, а одмах затим око наводних Николићевих уцена усмерених према Вучићу и то због кандидатуре за изборе.

Да Николић жели још један мандат, није тајна, али је тајна кога ће Вучић и СНС подржати на изборима, и да ли ће то бити Николић. Зато је актуелни председник Србије, према сазнањима „Блица“, Вучићу саопштио да ће се кандидовати без обзира на његову подршку.

Све су ово догађаји који су у јавност још једном подгрејали сумњу да између двојице политичара постоје озбиљна неслагања и сукоби, можда чак и најозбиљнији до сада.

Сукоб или политичка игра?

– Извесно је да Вучић и Николић на неке стратешке ствари гледају другачије, од Косова, преко ЕУ, Русије, Кине, и то се не може сакрити. Ова тензија је можда још интензивнија у контексту предстојећих избора, али у исто време не мора да значи да је посреди озбиљан сукоб – каже Бојан Клачар из Цесида.
Како каже, иако премијер каже да је још рано за причу о изборима, дефинитивно је јасно да се у СНС и те како размишља. Међутим, наводи, постоји и други поглед на ствари – да је заправо реч о Вучићевој и Николићевој предизборној игри.

– Дуга опција је да између њих сукоба нема, и да се на овај начин у ствари припрема сценарио који ће одговарати и једном и другом. На пример, Николић намерно „тврди пазар“, како би заправо обојица спремно дочекала кампању. Тачније, целу причу намерно плонгирају да би опозиција у својим сукобима ушла у председничку трку – прича Клачар.

Одуговлачење одговара СНС

Како каже, није немогућа опција да се сачека до фебруара-марта када ће СНС изаћи са именом кандидата.

– Напреднаци себи то могу да дозволе, јер брзо могу да се организују. То не иде на руку опозицији која нема тај ликсуз и чији кандидат зависи од тога ко ће бити кандидат СНС – прича он.
Чак и да постоји озбиљан сукоб између Николића и Вучића, Клачар наводи да јавност о њему неће сазнати много, односно као и до сада све ће се држати у тајности. Он као пример наводи протест припадника Војске Србије од пре неколико дана, када су и Вучић и Николић рекли шта мисле, али нико од њих није настављао даљу расправу.

– Без обзира што Николић има лошији рејтинг од Вучића, и мање бирачко тело, требало би обратити пажњу на то да просечан бирач СНС није некоко је одушевљен евроинтеграцијама и реформама. Вредносно, бирачи СНС су ближи Николићу. Краткорочно, мислим да није реална опција да ће се њих двојица политички разићи – каже Клачар, истакавши да би пре рекао да је реч о неслагању у мишљењима него о прављењу фракција.

Тензије у СПС

Председнички избори су разлог неслагања и унутар СПС. Лидер ове странке Ивица Дачић се није изјаснио да ли ће социјалисти имати свог кандидата или ће владајућа већина истаћи једног заједничког. Против овакве идеје одмах су се побунили функционери странке Бранко Ружић и Милутин Мркоњић.

– СПС је „обавезна“ да има свог кандидата за председничке изборе. То је мој лични став и мој предлог руководећим органима СПС – рекао је Мркоњић.

Ружић и Мркоњић на истој страни

Сличног става је и Ружић, који каже да је „елементарно правило да СПС има свог кандидата“.

– Лично сматрам да СПС нема чега да се стиди и да има обавезу да има кандидата на изборима пре свега због бирача – казао је он.

И заиста, ако би кандидат владајуће већине био заједнички, то би по први пут у историји СПС значило да га ова странка нема.

Опозиција не зна шта ће

Опозицја је такође посебна прича где, осим начелне идеје да постији један кандидат, све друго пада у воду. Малтене се не зна ко са ким хоће сарадњу, ко са ким неће, ко кога хоће да подржи, ко прича о именима а ко о програмима.
Највежији пример овог несагласја је став Бориса Тадића (СДС) да Шутановац не треба да буде заједнички канидат опозиције, што је очекивано изазвало реакцију ДС, који је Тадића оптужио да је направио СНС.

Осим тога, опозиција не може да се усагласи ни око принципа које би заједнички канидат требало да испуни.

 

Извор: Blic