Истина о Сребреници! Највећа превара после Другог светског рата!

Баш зато, „сребренички случај““и постоји једино као амерички сребренички мит. Случај Сребренице је пажљиво режирала двоједна администрација САД и НАТО, па су зато, на састанку 2. априла 1995, Кофи Анан и Мадлен Олбрајт одбили план за одбрану Сребренице. Наиме, 300 војника холандског батаљона са лаким наоружањем требало је заменити данским контингентом, опремљеним тешком артиљеријом. Иако су знали да се војска Републике Српске спрема на сребренички десант, чак га подстицали због муслиманских зверстава над Србима у сребреничкој регији (само на братуначком гробљу почива 3.276 Срба, већином цивила) – америчконатовска алијанса није учинила ништа да спречи акцију под називом „Кривија ’95″. То је разлог што ни УНПРОФОР није одговарао на захтеве Холанђана да им се пружи подршка из ваздуха када је започета акција српског заузимања Сребренице.

Политичко вођство у Сарајеву дуго припремало жртвовање енклаве и сопственог људства у њој како би се изнудила западна интервенција. Већ годинама су нам знана казивања Ибрана Мустафића,Хакије Михољица и других сведока збивања да је Алија Изетбеговић пред пад Сребрнице својим сарадницима поверио да је цена западне интервенције – по процени председника Била Клинтона лично – била 5.000 мртвих муслимана. Имајући у виду чињеницу да је Изетбеговић још 1991. изразио спремност да жртвује мир за независност, не треба сумњати да му је Клинтонова цена била не само прихватљива него и примамљива.Да су муслимани Сребреници свјесно жртвовани показује чињеница да је уочи провоцираног напада ВРС повучерн комнадант 28. дивизије, бригадир Насер Орић са око 20 главних официра. Муслимани и цијели свијет машу неком листом од 7-8 хиљадаа побијених цивила, а до марта 2007- копали су копали и ископали нешто мање од 2500 лешева, а са те њихове листе од 8000 час побијених, час несталих, откривено је да су се 3000 имена с те листе нашла на бирачким списковима у БИХ 1996-те и 1997-ме године …! Кључни свједок им је био Мерудин Орић који је рођак кољача Насера Орића. Нема шта, баш је „вјеродостојан свједок“. Генерал Моријон је потврдио да геноцида није било, јер се у Сребреници водио рат. И да су све зртве, и муслиманске, али и српске, ратне зртве. Од 1992. до 1995, дакле – пре масакра у Сребреници, висе од хиљаду српских цивила {вечином жене,дјеца,старци} убијено је на зверски наћин од стране муслимана приликом девастирања околних села.

Не заборавимо садистичко ликвидацију Јанка Савића, свештеника из села Кравице. Његово тело је, према сведочењима мештана, нађено без руку и ногу, с извађеним очима, а труп постављен на земљу са филџанима испред, као да – пије кафу.Насер Ориц је, у пролеце 1994, поносно показивао новинарима са Запада снимке обезглављених Срба. Једини коме је доказано да је побио муслимане је Босански Хрват, а не неки Србин, Дражен Ердемовић који је признао да је наводно као борац у војсци Босанских Срба судјеловао у стријељању 1200 муслимана. Што је најзанимљивије, на том месту су нађена тела само 137 потенцијалних жртава, од којих је 70 било са повезима. Хашки трибунал је утврдио да је Ердемовић ментални болесник и нису ни дозволили унакрсно испитивање Ердемовића од стране Срба ..! Значи, ментални болесници су Хашком трибуналу „вјеродостојни свједоци“!? Ердемовић у свим својим сведочењима, није успео да генерала Младића непосредно повеже са злочином којег је сам признао да је починио. Канадски генерал Луис Мекензи, бивши командант Унпрофора у Босни: „Све информације које су послужиле као покриће за бомбардовање Србије испоставиле су се као тешки фалсификати… Супротно тврдњи Запада, геноцид се није десио у Сребреници. У масовним гробницама пронађено је око 2.000 тијела и то припадника свих етничких група, укључујући и оне који су очигледно погинули у рату, учествујући у борби.“ Према подацима Филипа Корвина, координатор за цивилне послове УН са лица места, на дан напада у Сребереници је било само 700 муслиманских војника. Многи цивили су страдали у обрачуну муслиманских фракција, које су се сукобиле око тога ко хоће, а ко неће да се бори против Срба и да брани еклаву,рекао је Корвин,а то је потврдио и Ибран Мустафић. Срби су јула 1995. када су ослободили Сребреницу и ушли у тај простор, прошли кроз 50 муслиманских села. Ни у једном, што је просто незамисливо када је реч о грађанском па и верском рату, није било ни једне муслиманске жртве. Српска војска је достојанствено прошла кроз села у којима су живели родитељи, деца, супруге оних који су прегазили српска села и побили толики српски народ. У предмету Душко Јевтић и други, гдје се одређеним људима оптуженим за геноцид судило за убијање заробљеника у складишту земљорадничке задруге у Кравици у јулу 1995. године након пада Сребренице, тужитељство БИХ (процес је одржан 14.03.2011.) је извело свог заштићеног свједока, он је почео причати своју причу, међутим, у једном тренутку он је застао и рекао, обративши се предсједавајућој: „Ја не могу даље“ и наставио: Наравно, одједном је настао шок, тајац, сви су били збуњени, но предсједавајућа није имала куд, па му је рекла: „Па добро, реците што имате.“ И заштићен свједок почео је да прича, а за то је свакако потребна храброст: „Све што сам до сада причао је лаж. Ја сам био престрашен уцјенама и пријетњама истражитеља тужиластва, који ми је предочио, да ако ја не дам изјаву која се уклапа у оптужницу, да ја могу сам да се нађем на оптуженичкој клупи, да они имају доказа против мене.

„..… По процени начелника генералштаба армије БиХ Енвера Хаџихасановића на суђењу генералу Војске Републике Српске Радиславу Крстићу (6.4.2001, Транскрипт с. 9532) у повлачењу мешовите муслиманске колоне 28. Дивизије из Сребренице за Тузлу погинуло је 2628 војника и официра АБиХ (дакле, овде нису урачунати цивили). Према свим законима рата, ово су биле легитимне жртве ратних дејстава, међутим западни медији ове жртве или уопште не помињу (да би се у западној јавности одржао мит о „беспомоћним жртвама Сребренице“), или их сврставају међу „жртве геноцида“.У гробницама које су обрадили форензички стручњаци Трибунала, налази се 442 тела са повезима преко очију или везаним рукама, 505 где је смрт проузроковао метак, што може указати на стрељање, али и на смрт током борбених дејстава, 627 је страдало од гранате, мине, гелера итд. што искључује стрељање, а у 1583 аутопсијских извештаја или „случајева“ ради се о по неколико костију. У овој последњој категорији у 92,4 одсто од тих „случајева“ форензички стручњаци Трибунала нису могли да одреде узрок смрти па се на основу њих никакви правно или форензички значајни закључци не могу изводити.Као што је познато, ДНК служи једино за идентификацију посмртних остатака или да омогући реасоцијацију делова тела исте особе. ДНК технологија је неупотребљива за одређивање узрока и времена смрти, што су кључне категорије у криминалистичкој истрази овакве врсте. Такође занимљива је чињеница да и поред тога Трибунал засад одбија да објави чак и списак имена лица наводно идентификованих путем ДНК анализе.Зашто?!Да се не би открила превара,лажни геноцид!…. Мирсад Токача, председник Истраживачко-документационог центра из Сарајева, изнео је досад недемантовану тврдњу да се на списковима „жртава“ налази „500 живих Сребреничана“, док је додатних 70 лица на тим списковима страдало на другим местима и у друго време.Нико до сада се није позабавио питањем сребреничких дезертера 28. дивизије Армије БиХ.

Према неким процјенама њих је било између 1.000 и 1.500, већина је пребјегла у Србију,па чак и Македонију. Од почетка ископавања до данас, ни српски ни други независни међународни форензички стручњаци нису имали приступ форензичком поступку над ископаним телима. Чак ни оптужени за злочине у Сребреници пред Хашким трибуналом немају могућност приступа ДНК извештајима ИЦМП-а. То значи да је свака могућност независне провере њихових „налаза“ немогућа и да је једини начин да они буду прихваћени – на веру,хе,хе…Егзекуција неколико стотина ратних заробљеника у Сребреници од стране једне диверзантске јединице, чији је положај у српским снагама у грађанском рату нејасан, а чију већину припадника су чинили сарадници западних тајних служби, прво је пропагандом удесетостручена, а затим окарактерисана као геноцид (а практично нико од извршилаца тог „геноцида“ није процесуиран) и претворена у симбол који је надвисио и Холокост, а о 27 милиона Руса погинулих у Другом светском рату да и не говоримо. Тај догађај је био повод за напад НАТО на Републику Српску…

Обелодањивање постојања списка неподобних муслимана из Сребренице, који су махом побијени од својих сународника током пробоја ка Тузли, јула 1995. године, умногоме је усталасало јавност бивше Југославије. Најмање између 500 и 1.000 Бошњака из Сребренице убијено је од сународника током пробоја ка Тузли у јулу 1995. године, зато што су постојали спискови оних који „ни по коју цијену не смију живи да се докопају слободе“, изјавио је један од оснивача СДА из Сребренице Ибран Мустафић.Он је рекао да је о списковима „неподобних Бошњака“ знало муслиманско руководство са Алијом Изетбеговићем на челу, а да му је постојање оваквог списка потврдило више десетина људи.

“Најмање 10 пута сам то чуо и од некадашњег начелника полиције Хакије Мехољића. Међутим, не би ме изненадило да слаже да то није рекао“, навео је Мустафић, који је дугогодишњи члан организационог одбора за обиљежавање догађаја у Сребреници.Према његовим ријечима, списак је правила сребреничка мафија, уско војно и политичко руководство у Сребреници, које је од 1993. године било „господар живота и смрти“.“Да сам могао да судим Насеру Орићу у Хагу, ја бих му за злочине над Србима пресудио најмање 20 година затвора. Али, за злочине над сународницима пресудио бих му најмање 200.000 година. Он је најодговорнији што је Сребреница постала највећа мрља у историји човјечанства. Он је и 1993. године, када је ова енклава умало освојена, побјегао из Сребренице. Побјегао је и 1995. године“, рекао је Мустафић.

Он је напоменуо да су злочин у Сребреници договорили Изетбеговић и тадашњи предсједник САД Бил Клинтон.Зато је за мене много већи злочин од оног почињеног јула 1995. године био тренутак када је у Меморијални центар закорачио Бил Клинтон. То је био тренутак када се злочинац вратио на мјесто злочина“, рекао је Мустафић.Сребреница је одавно предмет манипулација, а главни манипулатор је Амор Машовић који је планирао да на жртвама Сребренице живи наредних 500 година. Међутим, ту су и многи други из Изетбеговићевог окружења који су још од љета 1992. године кренули у провођење пројекта по коме је једино битно да се прикаже што више бошњачких жртава“, наглсио је Мустафић

. …… Сребреница изискује непристрасно истраживање међународног скупа стручњака, у коме би требало да буду и муслимански те српски. То истраживање ваља да обухвати не само један, кобни дан, већ три крваве године те енклаве, која није била разоружана, како је налагао споразум. Мир и суживот морају почивати на истини, а све што се чини око Сребренице мени личи на настојање да се вештачки и злонамерно храни муслиманско злопамћење и осветољубље те стварају услови за обнову сукоба. ….

Јуна 1993. године Уједињене нације су објавиле извјештај на 132 стране под насловом: „Меморандум о ратним злочинима и злочинима геноцида у Источној Босни ( у општинама Братунац, Скелани и Сребреница ) почињеним над српским становништвом од априла 1992. године до априла 1993. године.“ Обратите пажњу на датуме- априла 1992. године је управо започео рат у Босни. Српска страна тврди да је од самога почетка рата такозвана Босанска влада ( за коју кажу да је вођена од екстремне групе Муслимана ) спроводила политику геноцида против српскога народа.Да ли сте икада чули за овај документ УН? Нећу се зачудити ако нисте.Водећи свјетски листови, као сто је Њујорк Тајмс су опширно приказале главне тачке његовог садржаја……хттп://емперор.вwх.нет/среб/ун-перпетраторс.пдф…..

Неодржива званична верзија догађаја у Сребреници у јулу 1995. распада се на широком фронту. Све мањи број људи занимају бесомучно понављане баналности о „осам хиљада стрељаних мушкараца и дечака“. Све су бројнији они који захтевају да се сазна истина, без пропагандног дотеривања: шта се стварно догодило у Сребреници?Професор Херман каже да Сребреница представља „тријумф пропаганде на крају двадесетог века“. Полазећи од те несумњиво тачне констатације, он и његови угледни амерички и британски сарадници разматрају политички контекст из којег је настала та пропагандна прича, доказни материјал на којем почива и механизме — међу којима се истиче Хашки трибунал — захваљујући којима је та лажна прича стекла привидну респектабилност судски утврђене „истине.“У поглављу за поглављем професор Херман и његови сарадници раскринкавају неодрживу конструкцију која се злоупотребом моћних медијских и политичких механизама већ петнаест година упорно намеће: „Војни контекст пада Сребренице“ од Тима Фентона; „Игра са бројевима“ Џонатана Рупера; „Злоупотреба сведока и доказа у Хагу“ Џорџа Самуелија; „Хашки трибунал и Сребреница“ проф. Мајкла Мандела; „Како су амерички медији извештавали о Сребреници“ проф. Едварда Хермана; и „Сумарни закључци“ такође од проф. Хермана.У последњем поглављу проф. Херман скреће пажњу на необичну чињеницу да је званични биланс сребреничких жртава — осам хиљада — без обзира на проблематичан начин како је настао (укупна цифра склепана од извештаја Међународног Црвеног крста о 5.000 несталих и посматрача Унпрофора са терена о око 3.000 погинулих у пробоју) од тада па до данас у званичној верзији остао запрепашћујуће стабилан.

Све друге цифре сличне природе, упоредо са даљим и објективнијим истраживањима, редовно се исправљају наниже: укупан број погинулих у рату у БиХ са некадашње фантастичне цифре од 250.000 сада је прецизније ревидиран на око 97.000; прави број жртава сасвезничког бомбардовања Дрездена са немачке пропагандне цифре од преко 400.000 спао је на вероватнијих 30.000; сада знамо да у нападу на њујоршке куле 11. септембра није страдало десет хиљада људи, како се у првом тренутку говорило, него око 3.000. Али објективно прецизирање стварног броја жртава могуће је на свим другим местима — осим у Сребреници.Теза да су Срби криви за све не само да не може опстати, већ је куцнуо час да се та једнострана прича промени……..У холу зграде Међународног Црвеног крста у Женеви се налази табла са натписом: „Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године“. Постављена је у знак сећања на признање које је ова организација доделила српском Црвеном крсту за помоћ Бугарској, земљи са којом је Србија била у рату…

Муслимани су тихо убили преко 6.000 сарајевских Срба, углавном интелектуалаца, према признању које је 22. марта 1992. године дао Сљиво Јасмин, у присуству медјународних посматраћа (види ТиМ ГW билтен 96-05, 5/26/96).Овај Муслиман (Јасмин) признао је да је лићно убио, из ватреног оружја или заклао, више од 200 Срба у Сарајеву. Такодје је рекао да је силовао преко 40 Српкиња, од којих су неке биле девојке, које је познавао пре рата,а овај монструм није на хаишкој листи „ратних злочинаца“

Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Амор Машовић, признао је бившем тужиоцу Хашког трибунала Карли дел Понте, у јулу 2007.године, да федералне власти нису успеле да утврде начин на који су страдала бројна неидентификована лица са ширег подручја Сребренице, као ни њихове основне податке, као што су пол и године.Машовић је у строго поверљивом документу 30. јула 2007. године, Дел Понтеову замолио да достављене податке не објављује “ни за живу главу”.У Меморијалном центру у Поточарима сахрањено више од четири хиљаде људи за које се не зна на који начин, када и где су страдали

Најмање два дана прије него што ће снаге Војске Републике Српске преузети контролу над Сребреницом, муслимански челници су упутили тајну депешу Алији Изетбеговићу и Расиму Делићу у којој их моле да хитно организује састанак са челницима Републике Српске како би се договорило безбедно извлачење становништва из ове енклаве, пишу франкфуртске Вести.Депешу је потписао тадашњи предсједник Предсједништва Сребренице Осман Суљић, али ни он ни било ко из тадашњег руководства ове енклаве никада није добио одговор.У заглављу депеше се наглашава да треба да се преда на руке предсједнику Предсједништва Алији Изетбеговићу и команданту Армије БиХ, армијском генералу Расиму Делићу…

Бивши службеник за цивилна питања и политички саветник Унпрофора Дејвид Харланд на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом изјавио је да је муслиманска влада 1993. године спречила евакуацију цивила из Сребренице, коју је Унпрофор предложио. Харланд је рекао да у архивама Унпрофора постоји документ који показује да је Унпрофор у пролеће 1993. године предложио евакуацију цивила из Сребренице, која је чак била почела, али да ју је влада БиХ зауставила.Он је још рекао, да су муслимани из снајпера гађали људе који су поправљали водове и приказивали да то чине Срби како би добили међународну помоћ…..Муслимане су издали муслимани, убијали су их такође муслимани, а не само Срби и хрвати,а највеће зло муслиманима је нанео Алија Изетбеговић!

Извор: Beograd.in