У преписци учествује и човек који је очигледно добро упознат са опремљеношћу данашње руске армије и који предлаже да замислимо на тренутак шта би се догодило у случају њене инвазије на Украјину.
Оне је навео неколико знакова по којима би кијевска хунта могла да одреди да ли заиста има посла са руском армијом.
Руска армија сада користи такву везу каква је раније била на линијама на којима се користила опрема за заштићене државне комуникације – може се чути само крчање и карактеристично шуштање. Када се руска армија буде појавила на фронту пред Оружаним снагама Украјине, то ће бити одмах јасно.
Први знак биће отказивање свих средстава за везу, потпуно пражњење акумулатора у возилима, тенковима и осталој техници, као и пражњење батерија на мобилним телефонима, специјалним нишанима, на радио-станицама.
Затим долази до прекида у напајању електричних кола на свој техници – било којој. Сви мотори се гасе, не могу се никако упалити.
Трећи знак је немогућност коришћења диригованих пројектила – од лаких преносних зенитних ракетних система до противтенковских диригованих ракетних пројектила. Они се одмах самоуништавају приликом покушаја коришћења… То је систем „Ртут“ (Жива). Руси их сада имају у сваком батаљону. Радијус деловања им је 15 километара.
Четврти знак биће немогућност коришћења дронова – беспилотних летелица. Они или падају, након отказивања система за нацигацију и мотора, или слећу на положаје које држе Руси.
Пети знак је феноменална прецизност артиљеријске ватре, са растојања које је ван домашаја украјинске артиљерије.
Десетине (по потреби и стотине) најновијих војних хеликоптера би успоставило контролу над свим путевима у позадини противника и кренуло у лов на оклопну технику, возове, возила. Железница би била паралисана, биле би уништене скретнице, мостови би били дигнути у ваздух.
У позадини би нестало свако светло – уништене трафо станице. Цивилне и војне штабове у позадини и поједине руководиоце би истовремено ликвидирале раније убачене групе.