‘Војислав Шешељ може бити Ћоки, па и он носи наочари. Створио је „земунце“, побегао у Хаг. Да ли је овде нешто организовао, требало би га испитати. Као и за контакте са Спасојевићем’
Исказима заштићеног сведока Дејана Милновића Багзија и осуђеног припадника “земунског клана” Милоша Спасојевића, као налогодавац атентата на Зорана Ђинђића 12. марта 2003. године означена је особа из политичког живота под надимком Ћоки. У ексклузивном интервјуу за Српски Телеграф Небојша Човић открива до сада непознате детаље о убиству које је уздрмало свет.
На питање Српског Телеграфа да тај надимак Ћоки често приписују управо њему, Небојша Човић каже:
– Тај измишљени надимак је смишљена прича. Можда је и постојао, али то сигурно нисам ја. Међутим, вероватнија ми је чињеница да тај надимак не постоји и да је све измишљено.
Исти надимак се појављује у Багзијевом и Симовићевом исказу:
– Кад смо код лажних заштићених сведока и окорелих криминалаца којима се одједном верује, ко је саслушавао Багзија у Грчкој и како? Ко је плаћао његово обезбеђење? Како је Багзи добио тај статус? Од чега сада живи? Тема је много, а сви се хватају за измишљени надимак уместо да истражују истину. Класичан спин – сматра Човић.
Ко је онда Ћоки?
– Ако је то човек с наочарима, зар Војислав Шешељ не носи наочари? А он је најављивао крваво пролеће и убиства, зар не? Кажу, Ћоки је неко ко је био у блиском окружењу Ђинђића. Ја то нисам био. Био је бар још један у његовом кабинету с наочарима, али надимак Ћоки је стратегија да се заташка убиство и дезавуише истрага – открива Небојша.
С обзиром да су “Земунци” очигледно веровали Ћокију, логично је да се намеће закључак да је то био неко близак њим.
– Ословљавали су се по надимцима. Ја се с њима никада нисам дружио. И никада нисам имао било какав контакт – објашњава Човић.
О томе да су неки медији сигурни да је Човић Ћоки, каже да ће то морати да докажу на суду.
Шешељ, који је, како сматра Човић, створио “Земунце”, у време убиства Ђинђића није уопште био у Србији:
– Он је направио “Земунце” док је био председник општине Земун. Права је фарса да је он добровољно отишао у Хаг. Он је тамо побегао. Зашто је побегао и да ли је пре тога нешто овде организовао, нека докаже. Само, да ли је награда то што је ослобођен у Хагу? – пита се Небојша Човић.
Извор:Телеграф.рс / Српски Телеграф
