Православље

ОТВОРЕНА ХРИСТОВА ГРОБНИЦА У ЈЕРУСАЛИМУ: Археологе и теологе запрепастило оно шта су пронашли

Христова гробница за коју се верује да је у њој сахрањен Исус Христ отворена је први пут након што је вековима била запечаћена. Археолози и теолози су деценијама дискутовали о томе да ли је Исус Христ заиста сахрањен у Храму Васкрсења Христовог у Јерусалиму, а сада верују да су нашли доказе да јесте.
Христова гробница је од 16. века сакривена иза мермерне плоче како посетиоци не би крали реликте из ње. Током протеклих векова чувена црква је толико пута рушена и обнављана да стручњаци више нису били сигурни да ли је Христов гроб премештен и шта се налази у гробници.

Пошто су, први пут после 500 година, подигли мермерни поклопац, научници су открили удубљење од кречњачког камена у које је, како се верује, било положено Христово тело, наводи “Мирор”.Осим тога, откривена је и друга плоча од сивог мермера о којој научници нису ништа знали, са угравираним крстом који су, претпостављају они, урезали крсташи у 12. веку.

Археолог Фредрик Хиберт из “Нешнел џиографика”, који је партнер у овом пројекту, каже: “За мене је био најфасцинантнији тренутак када смо уклонили први слој прашине и нашли другу мермерну плочу.Била је сива, не беж боје попут оне споља, са веома лепим угравираним крстом на средини. Нисмо имали представу да та плоча постоји.”

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Он истиче да је светилиште током векова много пута било уништавано, било у пожарима, земљотресима, или инвазијама. “Нисмо били сигурни да ли су га сваки пут градили на истом месту. Али изгледа да је ово очигледан доказ да је место које данас походе ходочасници заиста она иста гробница коју је римски цар Констатнин открио у четвртом веку и којој су се клањали крсташи. Када смо схватили шта смо нашли, колена су ми клецнула”, каже Хиберт.

Према хришћанским писаним документима, Исус Христ је умро разапет на крсту и три дана је лежао у гробу пре него што је ускрснуо.

Када је древна гробница отворена, верске вође грчке и јерменске православне цркве и фрањевачки монаси, који деле одговорност за цркву, први су ушли у њу.

– Када су изашли, лица су им била озарена – рекао је Хиберт.

– Сви смо били веома радознали. Онда смо и ми ушли, завирили у гробницу и угледали пуно шута. Дакле, није била празна, иако није било артефаката и костију – додао је.

Научници се још од 1959. споре око тога да ли гробницу треба отворити због важних поправки, али надлежна комисија није могла да се усагласи.

– Комисија мора све да одобри, па је чак и за замену свеће потребно много времена – каже Хиберт.

– Постоје мердевине поред главног улаза у цркву, које нису померене 240 година и још нису донели одлуку шта да ураде с њима.”

“Према томе, чињеница да нам је најзад омогућено да обавимо овај посао јесте наш велики тријумф у преговорима.”

Помоћу георадара и термо-графичких скенера, стручњаци су прикупили информације о унутрашњости гробнице пре него што су је отворили. Подаци су толико обимни да ће за њихово анализирање бити потребни месеци, али се научни тим нада да ће направити виртелну реконструкцију коју ће приказати јавности.

Извор: Opanak.rs/Telegraf/Mirror/Moj kutak