Чак 30 републиканских чланова Електорског колеџа је спремно да прекрши своје обећање и да гласа против Доналда Трампа, како би га блокирало у томе да постане председник, тврди један професор с Харварда.
Лари Лесинг, који је и сам кратко фигурирао као кандидат за демократску номинацију 2016. је понудио правну заштиту електорима у њиховом праву да “гласају по савести”, односно да одбију мандат који им је поверен да гласају за победника у својим државама, пише Индипендент.
За сада је свега један републикански електор, Крис Сапран из Тексаса, јавно рекао да неће гласати за Трампа када се Електорски колеџ буде састао 19 децембра, описујући изабраног председника као неквалификованог за вођење.
Лесинг је за МСНБЦ рекао да и многи други приватно разматрају ту опцију, а уколико се њихов број приближи броју 37 колико је потребно да Трамп не освоји 270 електорских гласова “имаћемо веома занимљив развој ситуације”.
– Истражујући три групе који подржавају републиканске електоре, верујемо да их је тренутно 20, неки тврде да је број и виши од тога и да је отприлике око 30, али уверен сам да их је најмање 20 – рекао је.
Иако изабрани председник Доналд Трамп за његовом притовкандидаткињом Хилари Клинтон заостаје најмање 2,8 милиона гласова у “популарном гласању”, он је добио јасну већину у Електроском колеџу.
Лесинг тврди да Електроски колеџ није основан као један зупчаник у машини, и описују га као “кочницу за случај опасности у процесу избора председника”.
– Електори имају етичку, моралну обавезу када се једном обавежу да гласају у складу с гласањем њихове државе уколико не постоји важан морални разлог да не гласају на тај начин. Један од таквих разлога је и пропуштање кандидата да се усклади с одговорношћу функције. И управо је то питање које је отворено на овим изборима и Електорски колеџ је направљен управо за такве ситуације – рекао је.
Никада у историји америчких избора Електорски колеџ није блокирао резултате гласања. Ситуација најближа таквој се догодила 1808. када су демократко-републикански електори одбили Џејмса Медиона.
На питање по чему се ова година разликује, Лесинг одговара: “Разлози попут могућег страног уплитања у наше изборе или кандидата који одбија да се изјасни о могућем сукобу интереса због сарадње и пословања са страним владама која би могла да утиче на његово понашање као председника”.
Лесинг није пружио никакве доказе за тврдњу да између 20 и 30 републиканских електора разматра могућност да гласа против Трампа, а републиканска унутрашња контрола је показала да су пронашли само једног – Криса Сапрана, који се одлучио на такав потез.
Истовремено, 40 чланова електорског колеџа је потписало писмо у којем је захтевало више информација од обавештајаца о Трамповим везама с Русијом.
Уколико се нађе 37 “вероломних” електора, то би и даље значило да предстоји дуг пут да би Трамп био блокиран. Уколико Електорски колеџе не може да обезбеди 270 гласова за избор кандидата, Устав налаже да се о томе изјашњава Конгрес.
Конгрес се тада изјашњава за победника од три најуспешнија кандидата, претпостављајући да су “вероломни електори” навели и трећу опцију као што је то учинио Сапран наводећи Џона Касича.
– Конгрес би требало да одмери разлоге који су довели до овакве ситуације и да донесе одлуку – рекао је Лесинг.
Ипак, он уочава да републиканци у сваком случају мају предност у овој ситуацији јер Устав налаже да свака држава има један глас, а много је више републиканаца него демократа.
Другим речима, чак и у идеалном сценарију његови напори су извесно осуђени на неуспех – а све и да успе, то би вероватно изазвало насилне нереде на улицама.
Извор: Блиц
