За Европску унију, ништа не може бити изненађење, али свакако није небитно шта ће бити исход референдума о уставним променама у Италији и поновљеним председничким изборима у Аустрији.
Ни гласање у Италији, ни избори у Аустрији на први поглед немају директне везе с Европском унијом, али је и ЕУ присутна у кампањи, барем као тема, а исход ће у многоме утицати на даља кретања унутар Европске уније. Италија је навикла на политичку нестабилност, али та нестабилност се никада није директно одразила на увек стабилну Европску унију. Овај је пут другачије јер је стабилност Европске уније озбиљно начета исходом референдума у Великој Британији о Брекиту, растом еуроскептичних странака крајње деснице, али и крајње левице, те победом Доналда Трампа на председничким изборима у Сједињеним Америчким Државама.
Извесна оставка
Опасност да Матео Рензи изгуби референдум данас те да Норберт Хофер победи Александера Ван дер Беллен на председничким изборима у Аустрији је озбиљна и у ЕУ се тога прибојавају. Рензи би у том случају дао оставку, барем је тако најавио, што би изазвало политичку нестабилност Италије.
ЕУ би, кажу неки дипломати, могла превладати политичку нестабилност у Италији, као што је досад преовладавала такву нестабилност иу Италији иу другим државама, али та нестабилност би могла проузроковати и нестабилност финансијског сектора па би се од Европске уније очекивало да интервенише и спаси италијанске банке . То би могло довести до нове грчке кризе, овај пут у знатно већој држави и у знатно већем обиму.
Иако Рензи последњих месеци није баш штедео Европску унију и бирократију у Бриселу, ипак би у ЕУ хтели да он остане на власти, односно да прође реформа Устава коју је он предложио, иако се ЕУ превише не обазире на сам садржај тих реформи. Битно је да се спречи нестабилност Италије.
Ни аустријски избори не би били тако важни, поготово они председнички јер аустријски председник не учествује на састанцима Европске уније и нема никаквог утицаја у креирању политике унутар Европске уније, а моћ му је ограничена и у самој Аустрији. Но, сама помисао да би се први пут у једној држави чланици Европске уније као изабрани председник народа могао појавити кандидат екстремне деснице велик је ударац за Европску унију и начела за која се ЕУ досад залагала.
Традиција лекција
Европска унија је током своје историје навикла другима по свету делити лекције о поштовању мултикултуралности, демократије, људских права и интеграције странаца у њиховим друштвима. А сада расте подршка популистичким и ксенофобним странкама које кампању воде против странаца и често и против Европске уније.
Аустријски су избори можда још тежи пораз европских вредности од италијанског референдума. Ни један, нити други кандидат на председничким изборима у Аустрији не долазе из традиционалних странака центра, левих или десних, него из крајње деснице и Зелених којима је донедавно припадао Ван дер Беллен. Међутим, овај задњи је „мање зло“ за две главне европске страначке породице, ЕПП и Социјалдемократе.
Кулминација
Данашњи избори у Аустрији и референдум у Италији су кулминација нежељених ситуација за ЕУ у овој тешкој години. Нико у Бриселу не верује да би и Италијани могли кренути путем Британаца те изаћи из Европске уније, али нико више у ЕУ не може са сигурношћу рећи како ће се ситуација након тога одвијати.
Већ следеће године ЕУ чекају нови изазови, поново у облику разних избора. Одржавају се парламентарни избори у Холандији где је порасла подршка екстремним антиеуропски снагама. Парламентарни избори се одржавају и у Немачкој где пада популарност Ангеле Меркел, а расте подршка антиеуропски снагама. У Француској постоји велика вероватноћа да се Марине Ле Пен нађе у другом кругу председничких избора. Иако вероватно неће победити, већ је успела приморати и стране десног центра да своју политику помере још више удесно.
Ако Рензи успе добити подршку на референдуму у Италији за уставне реформе, а Аустријанци не изаберу Норберта Хофера за председника, биће то олакшање за Европску унију. У супротном ће само задати још један тежак ударац каквих је Европска унија ове године добила већ неколико.
Извор: jutarnji.hr
