Мрзео сам је, била је срамота за нас. Она је у мојој школи спремала храну за ученике и учитеље.Једнога дана, моја мајка је ушла у разред да ме поздрави.
Касније су ме другови задиркивали. Било ме је стид. Само сто нисам пропао у земљу и желео сам да моја мајка једноставно нестане.
Када сам је поновно видео, рекао сам јој да ме срамоти, и да је боље да умре!
Моја мајка није ништа одговорила, само ме немо гледала. Нисам застао ни тренутак да размислим о томе ста сам јој рекао, био сам толико љут.
Био сам незаинтересован за њена осећања… Желео сам отићи од куће и никад више да је не видим. Учио сам пуно и тешко. Тако сам добио прилику да одем у Сингапур на студије. Тамо сам се оженио , купио кућу и добио децу. Био сам сретан и задовољан својим животом.
Али једног дана…
Једнога дана моја мајка је дошла да ме посети. Није ме видела годинама нити је икад видела своје унуке. Појавила се на вратима. Моја деца су почела да је исмејавају… Ја сам се извикао на њу:
”Како си се усудила дођеш у моју кућу и да ми плашиш децу? Само тако си се појавила непозвана. Иди одавде одмах!” Моја мајка је само тихо одговорила – ”Опростите , мора да сам погрешила кућу” – и нестала…
Након неколико година, добио сам писмо.Позван сам на годишњицу матуре. Жену сам слагао да морам ићи на пословни пут. После прославе, из неке радозналости свратио сам до своје родне куће. Када су ме видели, комшије су ми рекли да је умрла. Ниједну сузу нисам пустио.
Предали су ми једно писмо, за које су ми рекли да је од ње…
”Сине мој драги, мислила сам на тебе све време. Опрости што сам дошла до твоје куће и преплашила твоју децу. Било ми је драго када сам чула да си успео у животу. Жао ми је сто сам ти увек била терет и срамота. Види, када си био дете, догодила се једна несрећа у којој си изгубио око. Као мајка нисам могла поднети да одрастеш без једног ока.
Доктори су те прегледали и рекли ми да је немогуће да икада прогледаш. Ја сам ти онда дала једно своје око… Била сам поносна да знам како ће мој син гледати и видети свет за мене, с тим оком.”
Фото: Pixabay.com
Извор: опанак.рс
