БЕОГРАД – Српска православна црква и верници данас славе Светог Андреја Првозваног. У нашем народу данашњи дан познат је и као Мечкиндан и уз њега је везан је низ живописних и занимљивих обичаја и веровања.
Андреј Првозвани или Андрија је познат као личност Новог Завета, кога је сам Исус Христ првога позвао да буде његов ученик и апостол. Био је син Јоне и брат светог Петра. Назван је Првозвани, зато што је пре свих апостола постао следбеник и ученик Исуса Христа.
Крсна слава Карађорђевића
Ова крсна слава позната је и по томе што је прославља породица Карађорђевић. Раније се светковала и као народни празник, јер је за време Карађорђа на тај дан Београд ослобођен од Турака.
Био је и апостол Цариграда и Русије и патрон руског царства и дома Романових.
Ко је био апостол Андреј Првозвани
Рођен је у јеврејском месту Витсаида. Био је рибар по занимању. Најпре је био ученик светог Јована Крститеља. Пошто је Јован Крститељ крстио Исуса Христа и позвао своје ученике да следе Христа речима: „Гле, јагње Божје“ (Јов. 1, 36), Андреј је био један од првих који је то учинио. Одазвао се на позив Исуса Христа, заједно са братом Петром и јевангелистом Јованом.
Након смрти Исуса Христа, његовог васкрсења и вазнесења Андреј је заједно са осталим апостолима, на дан Педесетнице примио Духа Светога у виду огњеног језика, и пошто су коцком одређивали земље у којима ће приповедати, он је добио: Витинију и Пропонтиду са Халкидоном и Византијом, Тракији и Македонији, све до Црног Мора и Дунава, и Тесалију, Грчку, Ахају, Аминтин, Трапезунт, Ираклију и Амастриду.
Током свог апостолског рада пропутовао је моноге градове на блиском истоку и Византији. Проповедао је Јеванђеље углавном у градовима и у многима од њих претрпео многе невоље и страдања. Посебно је био мучен, чак и каменован у граду Синоп, након чега је на чудесан начин исцељен од рана.
Када је дошао до реке Дњепра, зауставио се код Кијевских гора, где је благословио и поставио крст, предсказујући да ће народ који живи ту примити веру од његовог апостолског престола, основаног у Византији. Прошавши и горње руске градове, посетио је велики Новгород, а посетивши још и Рим, вратио се у грчку крајину Епир, а затим у Тракију, где је постављао епископе и учитеље.
Светац исцелитељских моћи
Пролазећи многе земље, посетио је и Пелопонез, где је у Ахајском граду Патре, од тешке болести исцелио човека, по имену Сосија, након чега је већина становника тога града примила хришћанство. Међу њима су били и брат и жена царског намесника Егеата. Егеат је због тога наредио да ухапсе Андреја и ставе га на муке. Након тога наредио је да га распну на крст.
Проповедао жив распет на крсту
Све време док је висио жив на крсту, говорио је поуке хришћанима окупљеним око крста. Присутни народ је хтео да га скине са крста, али им војници то нису дозволили. Пред своју смрт се помолио и изговорио речи које су остале забележене: „Господе Исусе Христе, не допусти да ме скину с крста, на коме висим ради имена Твог, него ме прими, Учитељу мој: Тебе заволех, Тебе познах, Тебе исповедам, Тебе видети желим, што јесам Тобом јесам. Господе Исусе Христе, прими у миру дух мој, јер већ је време да дођем к Теби и да гледам Тебе, за којим силно чезнем! Прими ме, Учитељу Благи, и учини да не будем скинут с крста пре но што Ти примиш дух мој!“. Након тога је умро.
То се збило новембра месеца 62. године. Након неколико година мошти светог апостола Андреја пренео је у Цариград, мученик Артемије по наређењу цара Константина. Тамо се чувају заједно са моштима светог Луке и светим Тимотеја, у храму светих Апостола, унутар свештеног жртвеника.
Народна веровања и обичаји
Према народним веровањима, Свети Андреј се сматра заштитником великих животиња. С њима разговара, а оне су му покорне. Некада су мечкари славили Андријевдан, верујући да овај светац кроти медведе као псе, а да светом путује јашући на овој звери.
Уочи Андрејевог дана, кува се кукуруз за медведе, или посебан колач – мечкина побојница, којим се тобоже завезивала чељуст медведу, да не коље стоку. У источној Србији дан Светог Андреје назива се Мечкиндан. У крајевима где има медведа, уочи овог дана, кувао се кукуруз „за медведе“, који се оставља да преноћи на крову, па ако га „мечке не изједу“, онда га укућани поједу ујутру.
По планинским селима правили су „мечкин колач“ – мечкина побојница, који деца рано однесу на „мечкина места“, да медведи не кољу стоку. Верује се да на тај дан медведи не чине штету и не дирају људе, зато тада не ваља ићи у лов на њих.
На данашњи дан ваља јести кукуруз.
Шта се данас не никако не ради у Шумадији
За овај дан су везане и многе забране: у Шумадији не штави се кожа нити се било шта са њом ради, а у Хомољу не ради се ништа са одећом – да га мечке не би поцепале. Воденичари скупљају прилоге у брашну, од кога праве „хлеб за мечку“, за који тврде да остаје свеж годину дана.
Извор:Курир/Wикипедиа
